Nacisto cu izludeti…Ovih par dana unazad nekako sam se nasla u  onom krugu kada su svi nekako zauzeti i imaju sila nekih nepredvidjenih obaveza a moje obaveze delimicno su sve nekako posle naopako i umesto da radim najbolji moguci angazman koji mi je ikada do sada ponudjen ja..pa sve je nekako poslo naopako..pomereno.. otkazano…U tom javi se i moja jedna od bliskih drugarica da idemo zajedno na  nedeljni rucak izvan grada..Oh koliko sam bila srecna..konacno cu izaci iz monotonije, obucicu moju najbolju haljinu, skockati se..ma zelela sam da na tom rucku izgledam najbolje sto mogu, osecam se najbolje sto mogu…verujem da je svima poznata ta potreba..bilo kako bilo ja sam na tom rucku sta vise blistala medjutim moj ambiciozni ego me je toliko

Činjenica je da je Srbija malo tržište i da nam je ekonomija nejaka.
Ono što važi u vreme krize svuda na svetu, trebalo bi da je kod nas još više zastupljeno: opada potrošnja, rate za kredite rastu, i prirodno je da se ljudi okreću besplatnim i jeftinim alatima i koriste svaku priliku da uštede. A upravo je to suština inbound marketinga.

Šta je ono što SVAKO može učiniti ODMAH?

1. Smesta pokreni blog na wordpress platfomi
Iskoristi blog da pokažeš da si lider, da demonstriraš vrednost brenda, uključiš u razgovor kupce i klijente ili jednostavno - profesionalce. Blog je mnogo privlačniji od suvog CV-ja i može dosta da pomogne pri novom zapošljavanju.

2. Uključi se u Linked in
Iskoristi alate koji su na raspolaganju - podigni nivo svesti o svom postojanju. Linked in je najveća svetska profesionalna mreža sa više od 35 miliona korisnka i svake druge sekunde joj neko nov pristupa. Prema Linkedinu, sve kompanije sa liste Fortune 500 su prisutne tamo!

3. Napravi profil-ubicu
Dok za pristupanje Linkedinu treba svega nekoliko minuta, popunjavanju svih polja u profilu je potrebno posvetiti nešto više vremena. Nije baš da se traži i uzorak krvi, ali je neophodno detaljno opisati pozicije na kojima ste radili i iskustvo koje ste stekli.

4. Napravi kredibilan network
Moć društvenih mreža je u njihovoj veličini i snazi. Trik je balansirati između ta dva. Što se networkinga tiče, veličina je važna: poveži se sa ljudima koje si upoznao poslovno i sa svojim privatnim prijateljima spremnim da podele svoje kontakte sa tobom.

5. Iskoristi Linkedin za posao
Kreiraj svoju šansu. Ovo zahteva promenu načina razmišljanja. Svakako kada jedared uspeš u tome bićeš zaista sposoban da iskoristiš moć Linkedina u punom kapacitetu, za svoj biznis i šansu za novi.

6. Dođi na Twitter!
Kada pokreneš blog iskoristi Twitter da ga promovišeš i da stekneš nove kontakte među ljudima iz tvoje profesije. Budi ličan i podeli svoje utiske i korisne informacije. Gradi listu followera, bitno je da bude velika!

(VIŠE na blogu Miss Cybernaut)

Sve same lose vesti… Umrla Olja Ivanjicki, pa Majkl Dzekson. Meksicki grip dosao u Srbiju. Strajkuju radnici, a deca tuku nastavnike. Padaju plate, a raste nezaposlenost. I na sve te sumorne vesti kisa u sred juna, nikako da prestane…

Kako se odbraniti od svega ? Neko gadno vreme je pred nama, kada je coveku najpametnije da se sakrije u kucu i zabavi svojim problemima. Nekih ovako sivih dana ja se okrecem malim stvarima, prepustam se muzici, uzivam u samoci. I cekam da se vreme uskovitla, da se nesto promeni u ovoj zemlji i da konacno cujem nesto lepo…

A do tada dobro mi dodje setnja omiljenim parkom, par grancica breze orosene kisom, pogled na moj dragi grad… Bice nam bolje, samo cekajte…

..Hm..Zdravo svima..

Kada izgubis kontrolu ja sam tu..IV

Ja sam devojka koja drzi do sebe a pod tim smatra da onaj koji drzi do sebe pre svega mora da brine o sebi samome…Kada mi neko kaze jao ja sam ruznaaa, mene niko necccee, i kad pogledam te osobe koje to izgovaraju to su uglavnom osobe koje mahom ne vode racuna o svom izgledu…znam znam neko ce reci da nije u mogucnosti da sve to finansijski isprati ili ti  ne znam sto i ne znam sta…Jednom recju bla, bla, bla…Sve zapustene zene mahom su u depresiji i njima je stvarno potreban neko..Svi znamo da je cisto i ispeglano jedan od recepata za bolji look, jos ako malo sredite nokte, skratite krajeve na kosi, posle nedelju dana konacno operete zube, da da draga znam da pusis ali te naslage na zubima nisu od nikotina…ccc..Zato ako imate nekoga  koga ste prepoznali u gore pomenutom opisu,nadjite joj se, nemojte se ustrucavati  da joj to i spomenete u naravno diskretnom okruzenju. Jer verujte , ta osoba ne zna, ona ne zna da je zapustena i njoj ocajnicki treba pomoc.. Sanja ovo je za tvoje dobro…

Ne znam da li je o ovome vec pisano ali ne zamerite mi kao jeste ( nova sam )…
Cekam ga vec pa 10 god od kada sam postala svesna da svi moramo naci srodnu dusu…i trazim ga uf kao luda…u svima, u svim tim likovima koji mi se u gradu smeskaju, u svim mojim momcima ( a bilo ih je ) nekada sam umela i da stanem na ulici i da cekam da li ce naici da li cu ga prepoznati…citala sam kod Koelja da prepoznamo sjaj u ocima te druge polovine i ja se zagledam ljudima duboko u oci ali nista…nekada i na trenutak pomislim to je on ali nije nikada nije…pa onda opet pomislim ma to ne postoji to sam ja sebi umislila, to je sve uticaj mojih knjiga, mojih mastanja, a onda ugledam dvoje staraca i znam da nije samo puka uobrazilja…I tako se svaki dan pred ogledalom sredjujem ( cak i sad kad imam nekog pored sebe ) da bi mu bila sto lepsa kad me prepozna, da bi odmah znao to je ona, da bi me odmah uzeo za ruku i da me nikada vise ne napusti…jednom sam mu napisala ali nije to jos procitao jer da jeste doaso bi sigurna sam…a napisala sam: hajde dodji vise i budi tu kraj mene gde pripadas, hajde dodji i drzi me cvrsto da se i vazduh izmedju nas izgubi, da nestane sve i cuvaj me od demona samoce i tuge jer vise ne znam ko koga proganja oni mene lil ja njih…samo me cuvaj….
Znam da svi mi to imamo i ne znam tacan razlog zasto ovo pisem valjda zato da bi mi jos neko napisao da veruje da ce doci da me tako ohrabri jer ja ne znam vise ovako, snage mi ponestaje, a nada zivi…a svasta sam vec prosla, zaista svasta i umorna sam, bojim se da ga ne docekam istrosena i da necu uspeti da ga zagrlim tako da nikada ne ode…

Lepo je dok sanjas, i zamisljas kako bi lepo bilo da se to ostvari… A onda kao grom iz vedra neba pukne pred tobom takva sansa.

Sve se sklapa kao slagalica, san se ostvaruje pred tvojim ocima i ostajes zatecen… I paralisan! Da li ste se i vi uplasili zelja koje su pocele da se ostvaruju? Ja sam ostala  zatecena, od straha zaledjena. I ne znam kako da odreagujem, plasim se da nesto ne uprskam, da ne poremetim sled dogadjaja, da ne uropastim priliku… Pred ocima mi se zivot odmotava kao tepih, sad mogu da dosegnem davno zeljene stvari, a ja se kao najgluplji skolarac skrivam u cosku i drhtim… Mozda ce zivot i sam da sredi situaciju, mozda se ja i trgnem iz ovog soka. A mozda je moja nesigurnost samo znak da nisam bila spremna za ovakvu sansu.

Ja sam zatočena u rođenoj kući već danima! Puna kuća majstora sa preovladavajućim molerima. Tražila sam azil u bratskoj Crnoj Gori ali kažu ta du vrstu ne daju, samo politički! Taj mi ne treba. Udata sam za jednog takvog - političara. Ako mi i zatreba azil od njega razvod je mnogo jednostavniji
Dakle tvrdim da majstori crpe energiju. Ne znam kako ni zašto ali sam sigurna da je tako. Čak i kada su tako dragi i vredni i čisti i tačni i…. kao ovi moji. Ali tu su već 10 dana! I ima ih svugde! Upomoć! Pošaljite neke specijalne jedinice da me izvuku! Novi Sad ih je i ovako pun za vreme ovog samita.

Da li ste skoro za necim ceznuli? Kakav je to divan osecaj. Ta ustreptalost i drhtavost, neizvesnost i zelja. Svi znamo da je ta draz dok nesto nije nase, dok nesto ocekujemo, cesto mnogo vise od onoga sto dobijemo.

Eto, ja ovih dana ceznem. Misli me vuku u daljine, budim se uvaljana u neke snove, kojih ne mogu da se otresem pola dana. Pred ocima mi duga i u usima muzika… Nije to zaljubljenost, to je treperavost koju donosi neizvesnost.

I mogu vam reci da mi je ponekad neprijatno, da ne slusam ljude sa kojima razgovaram, ne vidim nista oko sebe. Uljuljkuju me sareni snovi i blazenstvo ocekivanog susreta.

lutam..trazim..zurim..jurim..rastrzana izmedju prijatelja,porodice i njega…ne znam gde cu pre..najradije bih bila sa prijateljima..trenutno mi tako odgovara…njemu to ne odgovara..ljuti se,vice,buni..ali ne mogu protiv sebe..takva sam priroda..nemirna…sve da vidim,probam,uradim…on to ne razume..statican je..ne mogu to da promenim kod njega…ne razume moje godine,ne razume da sam u cvetu mladosti koji bi uveo ako bi upao u sablon svakodnevnice…samo volim da uzivam u zivotu…a volim i njega..ali gubim ga..gubim jer smo dve razlicite prirode…ma koliko se trudila da izbalansiram ne mogu..,privlaci me sve samo ne dnevna soba i gledanje tv-a ili rucak sa njegovim prijateljima kd moram da pazim sta cu reci ili kada se nasmejati.. zasto ne shvati da ne treba da me tera da radim stvari koje mi ne odgovaraju..gura me od sebe..cemu sva ta tenzija… znam da smo pogresili u pocetku..da smo pogresni u svakom smislu…tek sad sva ta razlicitost dolazi u prvi plan…zasto smo se uopste zavaravali da nece..???

Veceras ne mogu da spavam,pa pisem ovo,sa suzama u ocima…

Ne mogu da se pomirim s time da su ljudi toliko bezosecajni…da kad ostaris,prepun razocarenja,koja se kad tad dese svakome od nas,prestanes da se boris za ljubav.Naucis da lako zaboravis i prebolis.Jednostavno,dignes ruke. A sta da radimo mi koji smo jos uvek po godinama mladi i cija je dusa neiskvarena,cije je srce jos uvek celo i zeljno da voli i bude voljeno. Sta ako na svom putu naidjemo na osobu koja je bila toliko puta povredjena,da vise ne smatra da se za ljubav treba boriti. I zavolimo je. Mnogo je zavolimo,uprkos svojim mladalackim godinama.Pozelimo da smo zauvek zajedno.I bude nam lepo,sve dok jednog dana ne krene po zlu. E onda se ovi prvi,izmuceni zivotom,okrenu i odlaze,a mi,tek se izlegli u svetu odraslih,ostajemo da se borimo za ljubav. Nadamo se da se sve moze popraviti. Verujemo da je svaka muka vredna ljubavi. Ali vremenom,kad se sve snage istrose,kad se vise nema ideje sta se moze uraditi zarad necije ljubavi,kad se prokockaju sve sanse i dozive ogromna ponizenja,onda pocinjemo da gubimo veru…u srcu postajemo korak slicniji onima koji su nas povredili. Nekome je dovoljno jedno ovako iskustvo,nekima vise,da bi se razocarali i sledeci put kada krene po zlu,okrenuli se i otisli svojim putem. Da ne bi bili povredjeni.

Ali u meni je,posle jedne,na strasan nacin izgubljene bitke, jos uvek ostalo malo snage da zivim u nadi da ipak ima ljudi slicnih meni koji smatraju da bi se za ljubav trebalo boriti svim silama.Da ima ljudi koji su uprkos losim iskustvima ostali dobri u dusi.I nadam se da cu jednog dana naici na takvu osobu,i da cemo jedan drugome izleciti sve rane.