Ja sam upoznala muskarca preko prijatelja,s kojim sam dugo izlazila i nisat niej bilo izmedju nas,ali sam uvijek vidjela njegovim ocim iskrice.Ne znam,jel trebam napominjati da je i drug formirana licnost,stabilan muskarac u zrelim 30 godinama.No,medjutim nista nije bilo izmedju nas,jer su zivotne okolnosti bile drugacije i zivot nas je odnio na dve razlicite strane.No,medjutim sretoh ga neki dan sa jednim interesantnim drugom,koji mi je danima slao e-mailove,ali ga nisam znala.Bila sam prijatna prema njemu i njegovom prijatelju i prijatelj je insistirao na druzenju (na moju srecu).No,otisla sam na poslovni put i vratila se i pocela izlaziti sa njegovim drugom.Uh….desilo se mnogo izlazaka i uzarenih ociju i sada on insistira na intimnosti, a ja nisam spremna,jer ga ne poznajem dovooljno i plasim se da nije vrijeme,a isto osjecam kao i on.Zelim da ga zadrzim,ali en znam kako?! Takosto cu se odmah prepustiti njemu i vezati ga za sebe? Ili cu tim gestom uprskati??Oboje smo formirane,zrele licnosti,samostalne! Ili da ga odbijam i plašim se da ce da ode,jer je jako privlacan???

Ponovo čitam/slušam audio knjugu „The Work“ autorke Byron Katie. Byron – njeno ime, izmislila je metod 4 pitanja i „obrta“ kako bi olakšala ljudima da prihvate stvarnost i nose se sa bolnim osećanjima.
Pitanja:
1. Da li je istina to što misliš?
2. Da li si 100% sigurna da je to istina?
3. Kako se osećaš kada to misliš?
4. Ko bi i šta bi bila bez te misli?
Obrt:
Obrni tu misao da deluje istinitije nego originalna.
Autorkin savet je da napišete u najgoroj varijanti nešto… o nekome što mislite. Recimo… on me ne voli i ne poštuje jer uvek ide sa drugarima na nešto kada je meni potreban…A onda postavite pitanje da li je to istina. Ukoliko smatrate da jeste preispitajte da li možete biti 100% sigurni da je to istina!? Naravno da to ne može niko da kaže. Niko ne zna šta se dešava u tuđoj glavi, to je vaša misao, vaša spekulacija šta je u njegovoj glavi.
Onda odgovorite na pitanje kako se osećate kada to mislite - da vas ne voli i ne poštuje. Sigurno ne dobro, i željeno i bezbedno…
A ko ste vi i šta ste da tu misao nemate? Da li ste jedna sigurna i slobodna žena koja može da bira koga će da voli ili ne voli… bar tako odgovara većina.
Obrt je jako važan u ovom metodu - može da bude recimo:
a) Ja ne volim i ne poštujem njega… čim mu ne dozvoljavam da radi ono što voli i bude zadovoljan…
b) Ja ne volim i ne poštujem sebe… kada sam sa nekim ko meni ne dozvoljava da radim i budem ono što želim….
c) … smislite same šta vam zvuči istinitije… tačnije
Probajte. Jako je jednostavno. Za one koje budu skroz poštene prema sebi odlobađajuće, stvarno oslobađajuće…

Verovatno nije bas prikladna tema za prvo pisanje na ovom blogu, ali evo o cemu ovih dana razmisljam.

U zadnjih par godina u Srbiju je stigao i otisao ne mali broj svetskih poznatih i priznatih umtnika. Medjutim veci deo njih je na izmaku karijere. Kako smo mi podrucje gde je poslednjih decenija malo sta stizalo, dodjemo kao neka oaza za one kojima se u svetu malo ko jos divi ili ih pozivaju da pave velike koncerte. Zato valjda i prave turneje po umetnickim enklavama kao sto je Srbija, gde im jos uvek klicu bas kao nekada.

Naravno, ima i onih koji su dosli a jos uvek su nstabilni na svojim nozicama slave, kao i onih u punom sjaju, mada je ovih poslednjih najmanje.

Mozda je najveci broj onih koji kao i svetska diva Madonna, sve manje stvaraju, a prave sve veci broj skandala ili slicnih stvari.

Juce sam i nehotice postala svedok jedne bracne prevare… Zenu poznajem povrsno, udata je tek tri godine i do sada sam imala jako lepo misljenje o njoj.Ali, ko sam ja da osudjujem. Njeni razlozi verovatno su opravdani…

Svakodnevno  se  suocavamo sa krizama brakova, veza, avanturama i svakakvim izletima u nepoznato. Mozda je ovo doba nekog novog morala koji se kod nas tek prima, ali za mene sve to je neshvatljivo. Uvek sam smatrala da kada nadjes osobu sa kojom zelis sve, koja ti je i drug i ljubavnik , nemas vremena za druge.Pa ako ta veza ne uspe idemo dalje…

Mnogo zena danas pravi kompromise, rastrzane su izmedju obaveza i ljubavi, nezadovoljne… Pitam se cemu vodi sve to i da li je i to samo jedna strana propasti covecanstva…

Vechito pitanje svih zena! Tako mi shetamo ili se vozimo busom i gle, upada neka cica sa nogama “do vrata”, zajednichki komentar WOW ali izgovoren u sebi, svako ponaosob! Ovde nisu u pitanju njene duge noge, da me ne razumete pogreshno, i ja sam blagoslovena pa mi je taj deo tela celih 145cm, ovde je pitanje zashto mushkarci gledaju devojke sa strane?! Da li je problem u nama zenama ili je to samo njihova cud?! Nemam ja nishta protiv, prokomentarishem ja sa njim svaku cicu, ali zashto se okrece za drugom ako pored sebe ima, citiram “savrshenu zensku”!?!?! Vechita polemika…. Mada, chinjenica je da u genetskom kodu choveka postoji ta nit koja nas tera da zelimo vishe nego shto mozemo da podnesemo, a sama zelja stvara po sebi zavist i na kraju zavidnost. Shta je pozitivno, a shta negativno?! Pazite, svi smo mi ljudi, kao shto mame kazu od krvi i mesa, i ne razlikujemo se drastichno jedni od drugih, iste su nam osnove, mi samo dodajemo finese stechene iskustvom!

Staje bus, on sedi pored mene i momentalno se okrece za njom, prati je pogledom…. Znam u chemu je bio problem, ja sam obukla shorcic sa patikama, a ona sa shtiklama…. Eto, toliko o tome da mushkarci ne primecuju odevne kombinacije svojih voljenih, savrshenih bica!

U zemlji praseceg pecenja,jagnjetine i slaninice s lukom,jedna ludaca je resila da otvori prodavnicu zdravije hrane!
Mozda to i ne bi bilo cudno da ista ta ludaca nije resila da po svaku cenu uradi to sto je naumila!
Kada su tu sludjenu ludacu pitali nada li se nekom dobitku ,odgovorila je kratko i jasno “NE”!
E,sad,zasto pobogu ta ludaca otvara tako nesto a jos se i ne nada zaradi?Pitanje je za pametnije!
!Cak je i njen zivotni pratilac,bracni drug,dezurno smetalo ,dezurni krivac za sve ne podrzava u tome!
Ali ludaca je resila pa sta bude!
Ako padne ,ustace ponovo i ponovo i ponovo!
Ako izgubi trazice i trazice i trazice!
Ako ne uspeva u necemu pokusavace,pokusavace,pokusavace….

Namerno sam stavila ovaj naslov da bih vam privukla paznju.  Kupim danas novine i udarna vest - lekarske greske ubijaju decu, jos jedno dete u Beogradu umrlo krivicom lekara. I razbesnela se. Ja sam lekar. Pedijatar. To su oni sto lece decu, znate svi. To su oni sto su se skolovali godinama da bi pomagali malim pacijentima i njihovim roditeljima, u ogromnoj vecini zene i majke koje takodje imaju svoju decu i cija deca su takodje pacijenti. Da li zaista ima nekog ko u dubini duse veruje da lekar, pedijatar ide na posao sa idejom da ubija svoje pacijente decu? Mozda ima neki psihopata koji je zalutao u lekarsku profesiju, ali ja sam cula samo za onog jednog sto je ubijao svoje gerijatrijske pacijente u Engleskoj. Potpuno je nezamislivo da se posumnja da ikada postoji svesna namera lekara da ugrozi pacijenta. Ne kazem da greske i previdi ne postoje i njih treba sankcionisati, ali da li ste se zapitali zasto nikada nijedan lekar nije odgovarao za svoje greske. Reci cu vam. Nase zakonodavstvo koliko znam sankcionise svesnu nameru a takva namera nikada ne postoji.  Kada se napravi pravna regulativa o sankcionisanju lekarske greske onda cemo morati za njih da snosimo odgovornost, ali onda ce i novinar koji napise da lekari UBIJAJU decu odgovarati za klevetu. Da li takodje znate da ako neko prijavi nesavesno lecenje a taj neko moze da bude totalni laik istrazni sudija moze da uhapsi osumnjicenog lekara do daljeg ako mu je cef? Pri tome se ime tog lekarav povlaci po novinama uz najstrasnije kvalifikacije i na kraju nikom nista. Ja radim u maloj bolnici. Da li znate da UVEK kada umre neko dete roditelji prijavljuju nesavesno lecenje i lekar daje izjavu inspektoru za krvne i seksualne delikte i ponekad istraznom sudiji? Nas je deset i svi imamo to gorko iskustvo. Da li mislite da svih deset lekara ne znaju svoj posao i svih deset je totalno nesavesno? Da li znate da recimo u nasoj bolnici od sest lekara koji rade u porodilistu pet je bilo ili je u proceduru istrage da su krali bebe, a taj jedan sto nije radi tek godinu dana pa ce i on doci na red? Da li mislite da je to moguce?

Pisem ovo jer zelim da pokusate da zamislite kako je raditi pod pritiskom da ces svakog dana mozda doci u situaciju da zaglavis zatvor ili da budes javno osramocen a pri tome mozda nista nisi zgresio i trudis se da najbolje sto mozes radis svoj posao u ne bas sjajnim uslovima i za ne bas sjajnu platu.

Pisem ovo jer zelim da cujem vasa iskustva i misljenje.

I jos jedno. Kada je umro neko ko je meni drag prvih meseci bila sam kivna na lekare koji su ga lecili i mislila da su oni krivi i da nisu dovoljno uradili. A kada su se emocije malo stisale sve sam videla u drugom svetlu.

Hladne glave recite mi sta mislite o ovom problemu, jer sam ja verovatno subjektivna. I molim vas da ne komentarisete organizaciju, redove, mito i ostalo nego ono o cemu sam pisala a to je da li lekari ubijaju svoje pacijente.

toliko toga imam da kazem o meni i njemu…toliko toga…toliko neizrecenih misli, osecanja….gusi me to sto se ne mogu iskazeti, ne na nacin na koji bi ja htela, zato cu uzeti tastaturu u ruke (nekad je bilo olovku u ruke) i deo po deo reci sve sto zelim, sto osecam, makar cu se tako osloboditi ove omce neiskazanih osecanja sto mi steze vrat i preti da me udavi…da li je vreme da dignem ruke i prestanem da se trudim, jurim ga i pokusavam da vratim sve na staro?da pustim da on vodi ovu “ljubav”, pa makar i pukla? da li je vreme da ga pustim da bude po njegovom?jer kako on kaze uvek je po mome…znam izgubicu ga i to me plasi, a znam i da sam deo njega vec izgubila, samo ne znam kako i zasto….zivot je to ucinio takvim, iako ja ne verujem u sudbinu, i mislim da na veci deo zivota uticemo sami i sami ga kreiramo, al kad neko ne zeli da se potrudi…kako mogu ja sama to da ispravim? boli me pomisao na to kako je bilo a kako je sad, ja tvrdim  da on mene ne razume, on misli da ja njega ne razumem..nekada smo bili uteha jedno drugom u teskim trenutcima, sad se u takvim trenutcima izbegavamo, da ne bi bilo jos gore… jako je tesko kad gledas kako ti se voljena osoba muci problemima, a ne da ti da mu pomognes.., kako stari, suocava se sa nedacama, kako se zlopati,muci, kako se zbog toga menja prema sebi i prema tebi…kako neke stvari koje su bile vazne sad gube na znacaju, postaju bezvredne, nebitne, ili manje bitne…kako stalno ima novih briga i problema, i da se razumemo, ne krivim ja njega zbog toga, al krivim ga jer ne dozvoljava da mu pomognem, jer zeli mene da zastiti, a sebe ubija time…ponekad pomislim da li sam ja srecna ili prokleta zbog toga sto se svi oko mene menjaju i stare, pritiskaju ih problemi i brige, a ja ostajem ista..odnosno, mene ubijaju njihove brige…ja patim zog njih a niko ne vidi tu zrtvu, jer oni su u ocima sveta zrtve….

Napolju je kiša, ai u meni…Ne znam da li ste do sada iskusuli to “mokro” osećanje? Ja jesam…pa i sada, i to u ovoj 30 i nekoj…
Kada vam kukavički, preko sms-a kaže da bi dalje bez vas, bez objašnjenja, a predhodno bez ikakvih indicija, shvatite da ga niste ni poznavali svih tih godinu ipo dana, počnete sumnjati u svaku izgovorenu reč, pa i u sebe, samu.
Rekao je da mu ta žena ništa ne znači, da je sa njom davno završio, da nema nikakvih osećanja tu, ubeđivao me u svoju veliku ljubav i naklonost prema meni, da bi sve to zaboravio u roku od dve nedelje i to baš u vreme kada mu je bivša stigla na odmor, iz inostranstva…
Mene je otkači, a sa njom proveo tri nedelje u ljubavi po čitavoj našoj zemlji Srbiji…
A ja, iskorišćena i bačena krpica ostadoh sama stegnutih pesnica, pokušavajući da shvatim gde sam , ko sam i šta sada…
Šta je ljubav, u stvari?
Jednoumlje ili dvoumlje?
Da li je to ono spokojstvo uverenosti u uzajamna osećanja, drugovanje, deljenje, podrška?
Da li je to nešto sto stalno teži rastu, nadgradnji, borbi, produhovljenju, čistoti?
Da li je ona duboko u nama, sveta ona ista ljubav, koja nam je darivana rođenjem?
Eh,.. da, she je to ljubav, i mnogo više.
Osnova, suština i bit života!
A tako često zloupotrebljena, izrugana, poražena.
Znate, šta je ljubav, u stvari ?
Ljubav, to smo mi sami!

Oboje su bili „švalerasti“, on na pravi muški način a ona puna života, radoznala… a u braku sa divnim starijim muškarcem. Oni nisu nikoga varali, ni on ženu ni ona muža, tako bar ona kaže. To su bile njohove fioke koje nisu pripadale nikome osim njima. Nisu davali ništa tuđe nekome kome to ne pripada. Njihovi partneri te pretince nikada nisu ni znali ni mogli da otvore.
Kao i sve sudbine i njihova ima onaj neki obrt kada dođe na naplatu sve ono što su oni posejali tokom godina oko sebe. I on i ona su neverovatno šarmantni, sexpilni ljudi, magnetne harizme. Mnoga srca su za njima ostala da pate. Iako nikada nisu nikoga želeli da povrede jednostavno su išli dalje tražeći verovatno jedno drugo.
I kako to biva iznenada i neplanirano uđoše jedno drugome u orbitu. Bilo je vrelo i ludo i božanstveno.. oboje su znali da od toga ne može biti ništa osim toga - ljubavne veze na daljinu. Delila ih je granica, let avionom ili dugačka vožnja, deca, karijere, prijatelji….porodice, tradicija i konvencije. Oboje uspešni, ugledni, ona skoro pa slobodna, jer su joj deca velika, na svetskim univerzitetima a on sa teretom jako male dece tek na početku braka.
Znali su da to ne može dugo da traje, ali sama pomisao da su mogli da prožive život a da se ne sretnu je bila dovoljna da traju dan po dan, mesec po mesec, godinu po godinu. Onda je ona jedan dan napisala poruku:
„ Dubok naklon i ona izlazi sa scene u pravi život. Ovaj više ne može da čeka da joj se desi. Ljub ga strašno! „
Shvatila je da prvi put u životu njenu sudbinu kreiraju drugi, njegova firma, njegova žena… morala je svoj život da preuzme nazad! Postali su jedno drugome element, na nivou vazduha i vode. Telefon je bio centar dnevnog dešavanja. Glas jednodrugog su poznavali do tančina.
Nemojte pogrešno da shvatite. Nisu oni nikoga povredili. Niko na njih nije posumnjao. Bili su savršeni u svim svojim ulogama roditelj, dupružnika, prijatelja, saradnika…ali u ovoj ulozi u njihovom komadu, snadmašili su sve Oskarovce.
On nije mogao da diše kada je pročitao poruku. Jedino što je mogao da joj kaže je da je razume ali da ne želi da prekine kontakt. Znala je ona da tu nema hirurškog reza. I nije ni želela savršen ožiljak. Htela je da tu ljubav sačuva, da je gaji u sebi, ali da i bez nje može da diše.
On je otišao poslovno preko okeana na mesec dana. Izveštavaću vas šta je bilo dalje.
Kada bolje razmislim baš me zanima vaš scenario moje dame!?