-Ono sto se dogodilo,urezalo se u moje secanje…Ta sramota…Ta slabost,ta nemoc…To prokletstvo,biti druga…Bar za zenu…I zar bas toliko ne vidi,da ja ustvari gajim nesto prema njemu,i bas mu nije stalo…Iskoriscavaju me…Cepaju na delove…

Mesec se smeje.

Zasto places?

Zato sto suze sve mogu da kazu,jedna suza moze ispricati celu pricu.

One samo padaju niz tvoje obraze,ostavljajuci neizbrisive tragove,znas kad te ovako pogledam sa visine,vidim dosta oziljaka od suza,ne samo po tvojim obrazima,nego i na tvom srcu.Srce ti sve slabije kuca.Sta te ubija?

Ubija me pomisao,da necu moci da prezivim,da zivot previse trazi od mene….

Nisam jaka…Uvek sam druga…Prokleta…U ljubavi…U svemu…

Imam mnogo imena,ali najvise volim da me zovu Iluzija….Ja ljude oko sebe prosto zovem Realnost.Razocarana sam.Nemojte misliti da sam egoista,ne,niposto.

Ali znam da nisam,prosto nisam i nikada necu biti Realnost.Koliko god se trudila,sto se vise trudim,vise propadam

-Jedne subote,dosla sam na svet,otvorila oci i spoznala svet oko mene.Belinu.Cistotu.Kako se vreme kretalo napred,tako su moje oci sve vise pocele da se prljaju necistim bojama.Sivilom.Crnilom.Sve se prljalo….Ucena sam da su svi ljudi dobri…

….Dobijani grubi udarci Realnosti,da bih shvatila realnost…Ali ja to nisam zelela,ni danas to ne zelim…Zasto moram shvatiti tako nesto,nesto surovo,jednobojno….Moj svet je ustvari saren,ima mnostvo boja,

u mom svetu Smrt nije losa,Smrt je neizbezna svakako,ali Realnost je se plasi.Ha ha ha.Ja se plasim realnosti,ponekad osecam kako strah struji kroz moje telo,i kako ono biva nesposobno za radnju koja predstoji.Strah je moj najbolji prijatelj,zbog njega Realnostima izgledam smesno.Kakav kontrast.Slepi putnik….

To je dokazivano toliko puta,meni kroz realnost.Svaki put kao nova posekotina preko srca. Tupo kucanje moga srca,unakazeno oziljcima stvarnosti,nezeljenim oziljcima.Ponekad stavim ruku i opipavam da li jos uvek kuca…..

Odgovara mi…

-Jedne subote,upoznala sam Prvu Realnost,naglasavam PRVU u ljubavnom smislu,ako vi Realnosti to tako shvatate.Moj svet se preokrenuo,mislila sam da sam konacno nasla PRAVU ILUZIJU,moju zakrpu…Ali,oh ne,Prva Realnost je samo htela jedan deo mene,jedan dragoceni deo mene,deo moje duse,moje mladosti,moje energije.Osecam se staro…Umorno…Prisustvo PRVE Realnosti mi je sve znacilo,zive rane stvarale su mi se pri svakom odlasku.Drzala sam za ruku kroz sve ove godine,kroz celu pricu,nasu pricu.Prva Realnost,nije se htela prepustiti,mislila je da je Iluzija nesposobna,nepotrebna.Okrenula se i otisla…

Ne,nisam,nemoj da ides!Ne bih da prenagljujem,uvek sam pazila sta ti pricam,da te ne bih povredila,mazila te,i drzala kao malo vode na dlanu.Kako nisi,nisi VIDEO?

Prva Realnost je nasla drugu Realnost,blizu…..

Pise li jos na mom celu razocarenje?

Od tada sve ljubavne Realnosti su iste,po istom sablonu.Vec naviknuta da se od mene samo trazi,a ne i daje,davala sam te dragocenosti nesebicno,osecajuci se voljenom bar na trenutak,iako sam bacena kao prljava zajedno sa svojim snovima…Traze od mene da ne sanjam,ja to ne mogu…Ne mogu…

Stvarno se pitam da li sam uradila nesto toliko lose,pa mi se sad sve vraca…i to duplo.Zar sam stvarno toliko nesposobna da zadrzim neku osobu kraj sebe?Svi odlaze,a ja opet sama po ko zna koji put…Imam vise propalih veza ,nego godina… :)Ta cinjenica me ubija…Stalno tesim sebe,da cu i ja jednog dana naci osobu koja ce biti uz mene citav zivot…I onda se sjetim da sam davno prevazisla one price o princu na bijelom konju…I opet padnem u depresiju,koja postaje sve cesca ovih dana…Jednostavno,mrzim da budem sama…Mrzim kad nema nekog da me probudi porukom:”Dobro jutro,ljubavi…”Nisam ni sama svjesna svoje patetike…ali znajuci kako se osjecam,nista mi vise nije strasno…U nedostatku ljubavi,bila sam spremana na mnoge stvari…Kao npr.zvala sam svog bivseg koji je ispao veliko djubre prema meni…a zaklela sam se da mu se nikad vise necu javiti.I eto,opet ja na koljenima klecim i molim za saku ljubavi…Tek sam tad shvatila koliko nisko mogu da padnem,kad mi treba ljubav…

pogledajte 8-minutni video: Shift happens 2.0

Revolucija je u toku….

Dakle moram da idem u banju na fizikalni tretman zbog diskopatije. Ali ja bih ako je moguce da spojim lepo i korisno, pa da me tamo malo lece od bolova u ledjima, malo neki anticelulit tretman, malo wellnes. Trazim li previse? Ali pojma nemam gde da idem. Pa drage moje blogerke sirom zemlje Srbije posavetujte me u koju banju da odem da mi ne bude previse dosadno i da imam korist od toga.

Ja sam bila u Vrnjackoj Banji i ona je i lepa i sredjena. Ostale ne znam a cula sam da ima divnih mesta gde se moze otici. Mozda pocnem da idem dva puta godisnje haha.

Secate li se tih dana,nevinih dana…vecina nas nije znala nista o ljubavi…a taj prvi poljubac,cekan sa nestrpljivoscu,toliko zamisljan…i ona nervoza,leptirici u stomaku…tako nespretan,cak pomalo i smesan…nedostaju li vam ti dani? sve je bilo nevino,cisto,bili smo takoreci deca,nismo znali koliko je zivot okrutan,koliko je ljubav okrutna…rado bih se vratila u to vreme,ovaj svet nije vise nevin,odrasli smo! potrazih utehu u uspomenama,onim lepim,nestashnim,decijim uspomenama…saznah da sam i ja njemu bila prva devojka nesto me steze u grudima…secanja su tu da te oraspoloze,da ti nateraju osmeh na lice,ali ponekad i zalis za tim proslim vremenom…tesko je danas naci takvu nevinu i iskrenu ljubav,u ovom svetu gde svako gleda samo svoj interes! Zar smo zaboravili sta znaci prava ljubav? Ljubav prema ljudima! Ne ljubav prema novcu i materijalnim stvarima,to je prolazno i nema ama bas nikakvog efekta(osim onog prolaznog) koji brzo bledi! Ljubav prema porodici,ljubav prema prijateljima,to traje zauvek u nasim srcima…Dala bih sve da promenim ovaj svet i napravim od njega lepse mesto za zivot…ali,sve je previse iskvareno…izgleda kao da nam nema pomoci,zar ne?

Drage moje,sta je to  sa nama pa smo postale tako zavidne i ljubomorne jedna na drugu???                                                                                                                     Ja sam oduvek smatrala da je prijateljica svetinja-ona dolazi ispred decka,ispred obaveza,za nju uvek imam vremena…Ona mene voli ovakvu kakva jesam,podrzava u svemu,spusta na zemlju,dize iz bedaka…Na zalost mene i moju prijateljicu vec petu godinu deli 300 km-to se nije isprecilo nasem prijateljstvu,ali me je nateralo da krenem u potragu za novom, fizicki blizom drugaricom.I na sta sam naisla?Eh,na sta nisam!Sve,osim prijateljstva i ljubavi(jer i to je ljubav!!!).Dobre namere i iskrenost odavno su out!Dozivela sam da me ”drugarica” prezire jer sam smrsala vise od nje dok smo zajedno drzale dijetu,da me izbace iz drustva jer sam jedina koja ima decka,da mi pred svima ismevaju odevnu kombinaciju,da se raduju sto mi je decko raskinuo…I sve to od devojaka za koje sam bila spremana da uradim sve!A ona pomislim,pa mozda je problem u meni,pa se osvrnem malo oko sebe i vidim sta…???Kada su zajedno nema kraja ljubavi-’’slatka”,”draga”,”divna si”,a cim se ova okrene najgore pljuvanje i to pred ljudima koje gotovo ni ne poznaje!Isfoliranost,licimernost,zavidnost…A momci?Oni se drze zajedno kao da su zalepljeni lepkom!Da li ste cule nekog decka da govori nesto lose o svom najboljem drugu?Nikada!I uvek su ujedinjeni kada su zene u pitanju(bilo da se kritikuju ili komentarisu).I uvek su tu jedan za drugog i uvek su im drugovi bitniji od devojaka!A mi???Zar svaku devojku dozivljavamo kao konkurenciju? Zar zenska solidarnost vise ne postoji???

Ja sam se bas obradovala ovom blogu ocekujuci da cu na njemu naci lavinu tekstova i da su dame i na papiru (ekranu) alapace, kao u stavrnom zivotu. A nije bas tako. Sta fali da se svaki dan napise poneka recenica sta ima novo, o cemu razmisljamo, sta nas je obradovalo ili rastuzilo. Ja sam se kao stidela da ne budem ja jedina skribomanka, ali izgleda da se sve ustrucavamo. E pa ja vise necu. Cveticu moj, slazes se?

Boli me nogaaaaaaaaaa. Imam ostecenje diskusa i zato boli, a da stvar bude jos gora i funkcija stopala je ostecena. Ko je imao problem razumece. Bas mi nije pravo sto sam bolesna i sto treba da idem na banjsko lecenje - bljak, pa ja sam mlada zena (haha). Ako je neka od vas imala slican problem neka napise sta je radila. Pomagajte, necu na operaciju!

A inace sve ok. Ma nije bas sve, ima nerviranja, ali nije lose. Danas zatrpana poslom, neki resivi problemi sa skolom za dete, majstori imaju posla kod mene…

Ma nema vise, samo da se javim.