Ja sam jos uvek relativno mlada da bih pricala o ovakvim stvarima, ali moj ljubavni zivot je jako cudan. Neki misle da sam ja tip devojke koja jednostavno ne moze, a da nema decka. To nije istina. Jednostavno, uvek se nadje neko ko privuce moju paznju. Po prirodi sam jako radoznala osoba i zelim mnogo toga da isprobam. Imam 17 godina. Imala sam decka sa kojim sam bila vise od godinu dana. On mi je bio sve na svetu. Stariji je od mene 3 godine. Jednostavno, svi koji nas poznaju rekli su da smo najsavrseniji par. Mi smo bukvalno isti. Isto razmisljamo. Iste su nam navike. Kako je nasa veza odmicala, on, a i ja, postajali smo sve vise ljubomorni. Toliko da je to postalo nepodnosljivo. Niti sam ja prvodila vreme sa drugaricama, niti on sa drugovima. Doslo je vreme kada je on trebao da krene na fakultet. Secam se da mi je tih dana svasta kroz glavu prolazilo. Ja nisam izlazila iz kuce, plakala sam po ceo dan. Majka je u jednom trenutku rekla da ce morati da me vodi kod psihologa. Izdrzala sam 2 meseca da se vidjamo 3 puta nedeljno. Nisam mogla vise. On je meni trebao uvek. Kada god pomislim, da se stvori pored mene. To je bilo nemoguce i bila sam svesna toga. Raskinuli smo. Ja nisam znala gde se nalazim tih dana. Ubrzo posle toga, u mom zivotu se sasvim slucajno pojavio neko novi, a u njegovom niko. Ja ne mogu da poreknem to da ja njega i danas volim, ali jednostavno nisam mogla da izdrzim vise. Sa ovim drugim deckom mi je bilo jako lepo. On je bio jako zaljubljen u mene, ali ja njemu nisam mogla da pruzim ono sto je on ocekivao. Stalno sam mislila na bivseg. I danas, posle godinu dana, ja na njega mislim svakodnevno. Neki kazu da nam je preodredjeno da cemo se vencati.