Moj je zivot katastrofa… Tolika da ne znam odakle bi pocela….inace sam preosjetljiva, preemotivna… svaki muskarac koji mi pokloni iole malo paznje, ja se vezem… a to znaci krah emotivni totalno… ova godina je bila posebno katastrofa… od niza gresaka koje sam napravila, ali za vecinom ne zalim…

upoznam lika…. decko, stariji… sve odlicno, nismo u istom gradu… on se razboli, promijeni… dajem mu svu koncetraciju svoju, bodrim… ne pomaze… saznam da je pored bolesti i mene imao u isto vrijeme jos barem 3…

nakon njega upoznam drugog lika. malo blize od ovoga… nismo se nikad vidjeli uzivo ali smo se povezali… i onda on zavrsi u vezi s mojom najboljom prijateljicom… i sto je najgore od svega, njemu bude zao… i on se isprica…a ona se ponasa kao da sam ja njoj otela nekog… a ja ih upoznala… tj, preko mene su se upoznali…

spavala sam s njih barem 10 ove godine.. u potrazi za paznjom… nije mi rjesenje… ali dosta mi je vise odbijanja… zelim biti sretna… napokon…  bila sam sretna samo jednom… i nikad vise

Jutro…sivo,sumorno,tesko..puno kise,sitne one dosadne!! Onako mrzovoljno ustadoh iz onako toplog kreveta…a bas me je mrzelo! Otvorila sam prozor da udahnem malo vazduha,koliko toliko bar…nista,morala sam da idem do sobe da nju probudim! Ih samo kako je lepo pavala mmm…ali mora da ustane lenjivica jedna,sve je na majku srce malo. obuce se ona vec za tren,ko bi reko!! Moramo vec da krenemo,a da sam znala ne bi ni polazila…udjemo u taxi i vec sto udjosmo mi i stigosmo..ah to Dom zdravlje,mrzim ga!Jos kad vidim sva ta sumorna lica,izbezumljena i puna neke nervoze i neke negativne energije…ali pa dobro takvo je i mesto,mozda je i ok i normalno da budu takvi,ali sve u svemu meni to smeta! No dobro..nastavljam ja put do cilja ..probijam se kao da sam upala u nekoj guzvi gde nesto dele dzabe!! I puna onako nervoze hodam sve brze i brze da se bolje probijem i dodjem do naseg sprata i odeljenja gde smo imali zakazano,dodjem i kad na salteru onako ljubazna sestra ,kad je pogledala njen uput rece….zao mi je ali njena doktorka danas ne radi!!! Wooow kao da si me udario cekicem po glavi,uh…a danas uzeh joj slobodan dan da ne ide u skolu,pih…nije mi samo jasno zasto vlada tolika neorganozacija!! Oni uopste ne gledaju da li dete ima neke obaveze u skoli i sl..razumem da ne treba svakome da titraju onu stvar ali ej…pa dete je to…ah nemaju ni malo obzira prema tako malim ljudima,puni energije!! i da ludilo bude jos vece zakazala nam opet za dve nedelje i to opet ce biti u prvoj smeni i imamo jos tako divnu poziciju mmmm redni broj 20 hahaha!! Eto tako moj dan prodje bezveze..ali ispela sam bar nju da vratim na nastavu i nece puno da izgubi,ipak to i nije neki problem ali za nju samu jeste,voli skolu!! Jako zanimljivo e tu nije na majku bas,ljubi je majka.

Kao i vecina nas, imam profil na FB. Pre sam kacila sve i svasta, menjala statuse, uredjivala profil, trudila se sto vise slika da stavim.. Danas.. imam dve slike, samo na profilu, news feed obicno blokiram, aplikacije ni ne koristim, sem jedne prilicno zanimljive igrice FARKLE.. Imala sam skoro 200 “prijatelja”. Sada ih imam oko 100 i planiram jos mnogo njih da “remove”.. Ko jos ima 200 prijatelja, suludo.

Elem, medju tim silnim Friends, nadje se pokoji bivsi, sadasnji, buduci.. Potencijalan, nedostizan, nezanimljiv. Nadje se bogami svasta! I onda klasika, krene neki chat, dopisivanje, ovo, ono i puf! Ili korpa ili direktna ponuda za intimno druzenje. Mozda sam ja staromodna devojka, ali u danasnje vreme, sex se ugovora on line.. Da drage moje, mozete opusteno ugovoriti kafu, veceru, bioskop, sex, obavezati se na kojekakve perverzije, napaliti sagovornika, oduvati nekog smaraca i slicno.

Koliko smo zavisni od tehnologije? Koliko cinjenica da taj neko ne moze da nas vidi i da mozemo opusteno da caskamo utice na samopouzdanje? Pomeramo li granice pristojnosti, postajemo li hrabre ili jednostavno kukavicki i dalje sedimo sa druge strane monitora nadajuci se necemu..

Proteklih dana sedim pored telefona nadajuci se da ce ON poslati poruku.. ni zbog kafe, ni zbog seksa.. nego onako, zbog mene..