Gotovo,finito,ende…
Prošlo je gotovo godinu dana od kada smo prvi put raskinuli…Onda je usledilo jedno pomirenje koje je trajalo 2 meseca,pa je usledio drugi raskid,koji je trajao tri najdužih meseca,pa opet pomirenje,koje nije trajalo ni mesec dana,pa potpuni pad,potpuno razočarenje,potpuno otudjenje…
U medjuvremenu Nova Godina,jedna pa druga,bezbroj novih bezuspešnih pokušaja i jedna nova nada…Za sve to vreme ja nisam imala hrabrosti da mu zauvek kažem zbogom…Nisam imala snage da zauvek izbrišem naše slike da zauvek sklonim njegove poklone,da jednom zauvek zatvorim to poglavlje u mom životu…Toliko prospavanih dana…Tako je lakše,u snu smo bili zajedno,u snu nisu postojale loše stvari i bol…
Konačno više ga ne sanjam!Sve naše slike,sve sitnice koje mi je poklonio,sve diskove sa pesmama koje je snimio samo za mene,sve sam stavila u jednu kutiju i zalepila poklopac da ne dodjem u iskušenje da je otvorim…
Ništa mi u životu nije palo teže…Ti prvi pokloni koje mi je dao,te prve rečenice koje mi je poklonio sve me je to vratilo u vreme kada sam bila najsrećnija u životu.Ono što me uopšte ne dotiče siu pokloni koje mi je poklonio poslednje godine naše veze.Tada su već oni počeli da zamenjuju vreme koje nije mogao ili hteo da provodi sa mnom,i pažnju koju mi nije posvećivao…Ali ti prvi leptirići i ta prva sra i to najlepše leto 2006te,zauvek će ostati u mom srcu a svako novo leto mirisaće pomalo na njega…
Goodbye my lover,goodbye my friend you have been the one for me….

Kazu….Čuvaj me Bože ”prijatelja” jer neprijatelja se sam čuvam!...to je misao i ko god to napisao imao je jak razlog…ili se bar na tren osetio tako !! Tako bi trebalo i da bude..bas tako…ili ne?to se uvek pitam…zasto je to tako…zasto se razocaras nekad u prijatelje,zasto su svi ti prijatelji ,koji sebe nazivaju necijim prijateljem,takvi postali…zavidni,podli i skoro da trebash ih se cuvati!!

Covek se radja,zivi i dozivi sve i svasta ..ali najgore je kada dozivi nesto tako razocaravajuce i dodjes i sam u toj situaciji da se pitas da li je taj prijatelj ,koji je do juce…kao to bio,trebas ga se cuvati?!

Bez sumlje nije teško umrjeti za prijatelja kako je teško naići na prijatelja koji bi zaslužio da čovjek za njega umre! Na kraju se i ovo zapitamo…zasto bih ja za njega umrla i dusu dala  ako on ne ume da postuje nista,pa ni rec cak!!

A rec prijateljstvo je tako prosta a tako puno znaci a tako brzo moze  da se srusi,sva ta kula lepih reci…kao kula od karata…i samo jedna mala greska moze srusiti je…kao da nikada nije ni postojala,kao da nije imala ni dobar temeljac…a cemu to i zasto je to tako nikada necu da razumem.

Zivot se menja,ljudi se nekada menjaju…nekada je i tesko promeniti nekoga ali zasto se nekada to jako prijateljstvo onda menja?zasto?Ne mogu da razumem da je neko do juce ti dao sve,ceo zivot na dlanu a onda sve to pogazio…cudno je to nesto u nama…sto nas tera da se osecamo tako!!!

Zivis koliko da prezivis i trebalo bi da uspes, bar da  olaksas  malo sebi uz te ,kao,prijatelje ali dzaba i uzalud…jer sve se gubi..sveee!!!