Kazu….Čuvaj me Bože ”prijatelja” jer neprijatelja se sam čuvam!...to je misao i ko god to napisao imao je jak razlog…ili se bar na tren osetio tako !! Tako bi trebalo i da bude..bas tako…ili ne?to se uvek pitam…zasto je to tako…zasto se razocaras nekad u prijatelje,zasto su svi ti prijatelji ,koji sebe nazivaju necijim prijateljem,takvi postali…zavidni,podli i skoro da trebash ih se cuvati!!

Covek se radja,zivi i dozivi sve i svasta ..ali najgore je kada dozivi nesto tako razocaravajuce i dodjes i sam u toj situaciji da se pitas da li je taj prijatelj ,koji je do juce…kao to bio,trebas ga se cuvati?!

Bez sumlje nije teško umrjeti za prijatelja kako je teško naići na prijatelja koji bi zaslužio da čovjek za njega umre! Na kraju se i ovo zapitamo…zasto bih ja za njega umrla i dusu dala  ako on ne ume da postuje nista,pa ni rec cak!!

A rec prijateljstvo je tako prosta a tako puno znaci a tako brzo moze  da se srusi,sva ta kula lepih reci…kao kula od karata…i samo jedna mala greska moze srusiti je…kao da nikada nije ni postojala,kao da nije imala ni dobar temeljac…a cemu to i zasto je to tako nikada necu da razumem.

Zivot se menja,ljudi se nekada menjaju…nekada je i tesko promeniti nekoga ali zasto se nekada to jako prijateljstvo onda menja?zasto?Ne mogu da razumem da je neko do juce ti dao sve,ceo zivot na dlanu a onda sve to pogazio…cudno je to nesto u nama…sto nas tera da se osecamo tako!!!

Zivis koliko da prezivis i trebalo bi da uspes, bar da  olaksas  malo sebi uz te ,kao,prijatelje ali dzaba i uzalud…jer sve se gubi..sveee!!!

Jutro…sivo,sumorno,tesko..puno kise,sitne one dosadne!! Onako mrzovoljno ustadoh iz onako toplog kreveta…a bas me je mrzelo! Otvorila sam prozor da udahnem malo vazduha,koliko toliko bar…nista,morala sam da idem do sobe da nju probudim! Ih samo kako je lepo pavala mmm…ali mora da ustane lenjivica jedna,sve je na majku srce malo. obuce se ona vec za tren,ko bi reko!! Moramo vec da krenemo,a da sam znala ne bi ni polazila…udjemo u taxi i vec sto udjosmo mi i stigosmo..ah to Dom zdravlje,mrzim ga!Jos kad vidim sva ta sumorna lica,izbezumljena i puna neke nervoze i neke negativne energije…ali pa dobro takvo je i mesto,mozda je i ok i normalno da budu takvi,ali sve u svemu meni to smeta! No dobro..nastavljam ja put do cilja ..probijam se kao da sam upala u nekoj guzvi gde nesto dele dzabe!! I puna onako nervoze hodam sve brze i brze da se bolje probijem i dodjem do naseg sprata i odeljenja gde smo imali zakazano,dodjem i kad na salteru onako ljubazna sestra ,kad je pogledala njen uput rece….zao mi je ali njena doktorka danas ne radi!!! Wooow kao da si me udario cekicem po glavi,uh…a danas uzeh joj slobodan dan da ne ide u skolu,pih…nije mi samo jasno zasto vlada tolika neorganozacija!! Oni uopste ne gledaju da li dete ima neke obaveze u skoli i sl..razumem da ne treba svakome da titraju onu stvar ali ej…pa dete je to…ah nemaju ni malo obzira prema tako malim ljudima,puni energije!! i da ludilo bude jos vece zakazala nam opet za dve nedelje i to opet ce biti u prvoj smeni i imamo jos tako divnu poziciju mmmm redni broj 20 hahaha!! Eto tako moj dan prodje bezveze..ali ispela sam bar nju da vratim na nastavu i nece puno da izgubi,ipak to i nije neki problem ali za nju samu jeste,voli skolu!! Jako zanimljivo e tu nije na majku bas,ljubi je majka.

-Ono sto se dogodilo,urezalo se u moje secanje…Ta sramota…Ta slabost,ta nemoc…To prokletstvo,biti druga…Bar za zenu…I zar bas toliko ne vidi,da ja ustvari gajim nesto prema njemu,i bas mu nije stalo…Iskoriscavaju me…Cepaju na delove…

Mesec se smeje.

Zasto places?

Zato sto suze sve mogu da kazu,jedna suza moze ispricati celu pricu.

One samo padaju niz tvoje obraze,ostavljajuci neizbrisive tragove,znas kad te ovako pogledam sa visine,vidim dosta oziljaka od suza,ne samo po tvojim obrazima,nego i na tvom srcu.Srce ti sve slabije kuca.Sta te ubija?

Ubija me pomisao,da necu moci da prezivim,da zivot previse trazi od mene….

Nisam jaka…Uvek sam druga…Prokleta…U ljubavi…U svemu…

Imam mnogo imena,ali najvise volim da me zovu Iluzija….Ja ljude oko sebe prosto zovem Realnost.Razocarana sam.Nemojte misliti da sam egoista,ne,niposto.

Ali znam da nisam,prosto nisam i nikada necu biti Realnost.Koliko god se trudila,sto se vise trudim,vise propadam

-Jedne subote,dosla sam na svet,otvorila oci i spoznala svet oko mene.Belinu.Cistotu.Kako se vreme kretalo napred,tako su moje oci sve vise pocele da se prljaju necistim bojama.Sivilom.Crnilom.Sve se prljalo….Ucena sam da su svi ljudi dobri…

….Dobijani grubi udarci Realnosti,da bih shvatila realnost…Ali ja to nisam zelela,ni danas to ne zelim…Zasto moram shvatiti tako nesto,nesto surovo,jednobojno….Moj svet je ustvari saren,ima mnostvo boja,

u mom svetu Smrt nije losa,Smrt je neizbezna svakako,ali Realnost je se plasi.Ha ha ha.Ja se plasim realnosti,ponekad osecam kako strah struji kroz moje telo,i kako ono biva nesposobno za radnju koja predstoji.Strah je moj najbolji prijatelj,zbog njega Realnostima izgledam smesno.Kakav kontrast.Slepi putnik….

To je dokazivano toliko puta,meni kroz realnost.Svaki put kao nova posekotina preko srca. Tupo kucanje moga srca,unakazeno oziljcima stvarnosti,nezeljenim oziljcima.Ponekad stavim ruku i opipavam da li jos uvek kuca…..

Odgovara mi…

-Jedne subote,upoznala sam Prvu Realnost,naglasavam PRVU u ljubavnom smislu,ako vi Realnosti to tako shvatate.Moj svet se preokrenuo,mislila sam da sam konacno nasla PRAVU ILUZIJU,moju zakrpu…Ali,oh ne,Prva Realnost je samo htela jedan deo mene,jedan dragoceni deo mene,deo moje duse,moje mladosti,moje energije.Osecam se staro…Umorno…Prisustvo PRVE Realnosti mi je sve znacilo,zive rane stvarale su mi se pri svakom odlasku.Drzala sam za ruku kroz sve ove godine,kroz celu pricu,nasu pricu.Prva Realnost,nije se htela prepustiti,mislila je da je Iluzija nesposobna,nepotrebna.Okrenula se i otisla…

Ne,nisam,nemoj da ides!Ne bih da prenagljujem,uvek sam pazila sta ti pricam,da te ne bih povredila,mazila te,i drzala kao malo vode na dlanu.Kako nisi,nisi VIDEO?

Prva Realnost je nasla drugu Realnost,blizu…..

Pise li jos na mom celu razocarenje?

Od tada sve ljubavne Realnosti su iste,po istom sablonu.Vec naviknuta da se od mene samo trazi,a ne i daje,davala sam te dragocenosti nesebicno,osecajuci se voljenom bar na trenutak,iako sam bacena kao prljava zajedno sa svojim snovima…Traze od mene da ne sanjam,ja to ne mogu…Ne mogu…

Secate li se tih dana,nevinih dana…vecina nas nije znala nista o ljubavi…a taj prvi poljubac,cekan sa nestrpljivoscu,toliko zamisljan…i ona nervoza,leptirici u stomaku…tako nespretan,cak pomalo i smesan…nedostaju li vam ti dani? sve je bilo nevino,cisto,bili smo takoreci deca,nismo znali koliko je zivot okrutan,koliko je ljubav okrutna…rado bih se vratila u to vreme,ovaj svet nije vise nevin,odrasli smo! potrazih utehu u uspomenama,onim lepim,nestashnim,decijim uspomenama…saznah da sam i ja njemu bila prva devojka nesto me steze u grudima…secanja su tu da te oraspoloze,da ti nateraju osmeh na lice,ali ponekad i zalis za tim proslim vremenom…tesko je danas naci takvu nevinu i iskrenu ljubav,u ovom svetu gde svako gleda samo svoj interes! Zar smo zaboravili sta znaci prava ljubav? Ljubav prema ljudima! Ne ljubav prema novcu i materijalnim stvarima,to je prolazno i nema ama bas nikakvog efekta(osim onog prolaznog) koji brzo bledi! Ljubav prema porodici,ljubav prema prijateljima,to traje zauvek u nasim srcima…Dala bih sve da promenim ovaj svet i napravim od njega lepse mesto za zivot…ali,sve je previse iskvareno…izgleda kao da nam nema pomoci,zar ne?

Ja sam se bas obradovala ovom blogu ocekujuci da cu na njemu naci lavinu tekstova i da su dame i na papiru (ekranu) alapace, kao u stavrnom zivotu. A nije bas tako. Sta fali da se svaki dan napise poneka recenica sta ima novo, o cemu razmisljamo, sta nas je obradovalo ili rastuzilo. Ja sam se kao stidela da ne budem ja jedina skribomanka, ali izgleda da se sve ustrucavamo. E pa ja vise necu. Cveticu moj, slazes se?

Boli me nogaaaaaaaaaa. Imam ostecenje diskusa i zato boli, a da stvar bude jos gora i funkcija stopala je ostecena. Ko je imao problem razumece. Bas mi nije pravo sto sam bolesna i sto treba da idem na banjsko lecenje - bljak, pa ja sam mlada zena (haha). Ako je neka od vas imala slican problem neka napise sta je radila. Pomagajte, necu na operaciju!

A inace sve ok. Ma nije bas sve, ima nerviranja, ali nije lose. Danas zatrpana poslom, neki resivi problemi sa skolom za dete, majstori imaju posla kod mene…

Ma nema vise, samo da se javim.

eto bas pre 1h mi se smucio zivot i ja resih da vam napisem, ne znam zasto al` reko ajde…da vidim sta vi mislite….bila sam na moru 5 dana i vratila se prekljuce…..otisla sam sa deckom kod moje sestre i decka na more , smestili smo se kod njih u sobu…. i sada ne bi bilo problema, da nije doslo da ovoga kada sma se vratila….da pojasnim, moj decko i ja smo se kao i svaki drugi par ljubili na plazi…( pod to podrazumevam ljubljenje na blic, a bilo je par puta na zvaku i to kratko ) mestra me je par puta opomenula..kada smo se vratili ona je sve to rekla mojim rodtiljima, na sto su oni burno reagovali posto sam ja treca cerka mezimica, kazu kako je ne kulturno ponasanje i sl…a bili smo kulturni, nisam luda bre…..jos kao slag na tortu su mu pregovorili sto sam ga drzala za ruku pred tetkom….i sto sam seela pored njega…a rodbina nam neka bila tu. to je bilo po povratku sa mora…… a da je decko mangup ili bezobrazan pa i da kazu, nego fin decko to su i oni pre stalno govorili…. i sad mi napravili ne vidjenu frku oko toga…. niko nece da razgovara samnom, osim kad kazu uradi to i to…. kazu kako sam ih razocarala , kako sam bezobrazna i ne kulturna….ne kazem da sam ja trebala da ne znam ni ja sta radim sa njim na plazi, ali mislim da poljubac na blic nije strasno nista…… i nisam ja bas toliko mala imam jos malo pa 18 godina….. ljudi mi govore pa brinu se za tebe…to nije briga, nemam podrsku roditelja uopste…trenutno sam pod jakim utiskom mamine recenice kada sam joj rekla da mi nije dobra…rerkla je“bas me briga uzivala si na moru koliko dana sto se nisi pazila ko te sisa sad“… ne znam dal je problem u sudaru generacija i da mozda oni nemaju zivaca za mene posto ipak imaju oko 50 godina….ali tako se osecam sama…. mama nikada nije pricala samnom o nekim mojim problemima, nemam poverenja u nju….cesto kada see posvadjamo govore *ebo me bog koji mi vas je dao…i slicno….. mozda im ja bas nisam trebala u zivotu!!!!!!! i stalno mi pregovaraju kupili smo ti ovo ono, u sustini to su najosnovnije stvari….. mada oni ne shvataju da mene materijalne stvarni ne zanimaju …meni treba njihova ljubav i paznja i pre svega RAZUMEVANJE!!!!!!!!! hvala vam sto ste procitali ovo…. volela bi da cujem vase misljenje… poZzZz

Ja sam zatočena u rođenoj kući već danima! Puna kuća majstora sa preovladavajućim molerima. Tražila sam azil u bratskoj Crnoj Gori ali kažu ta du vrstu ne daju, samo politički! Taj mi ne treba. Udata sam za jednog takvog - političara. Ako mi i zatreba azil od njega razvod je mnogo jednostavniji
Dakle tvrdim da majstori crpe energiju. Ne znam kako ni zašto ali sam sigurna da je tako. Čak i kada su tako dragi i vredni i čisti i tačni i…. kao ovi moji. Ali tu su već 10 dana! I ima ih svugde! Upomoć! Pošaljite neke specijalne jedinice da me izvuku! Novi Sad ih je i ovako pun za vreme ovog samita.

pravim probleme sama sebi dok, eto, tek tako, prolazim svetosavskom.. u momentu primetim na prozoru poznat lik, produžim, pobegnem i tek onda kada mi se isti taj prozor izgubi iz vidokruga javim se, porukom..

ne bi to bilo ništa neuobičajeno za mene da sam zaljubljena. a nisam.. da mi se iole svidja. a ne svidja mi se..

a onda kada sam daleko od svega, sigurna u svojoj sobi, počnem da razmišljam o tome. počnem da razmišljam o svemu..

ni sama ne znam čemu to.

Postoji onaj cudan osecaj zadovoljstva kada zena kupi nove cipele. Divne cipele. Desi se da kupi dva, tri para novih, divnih cipela. Juce su svoje prvo majsko pojavljivanje imale bele. Nije poenta u cipelama, naravno, ali kada zena obuje par dobrih, kvalitetnih i divnih cipela, nekako se cela oseca drugacije. Noga izgleda duze i tanje, kuk se zavodljivo njise, prenoseci taj talas na ostatak tela. Jos kada te divne cipele uklopi sa uzanom suknjom i elegantnom kosuljom.. jednostavno dobar osecaj izbija iz nje.

Elem, ta zena je odlucila da juce popodne, uprkos blago bolnom osecaju u stopalima, ipak proseta do svoje prijateljice. Delom zato sto je steta ne iskoristiti suncan dan, a delom i zato sto taj nadosli osecaj samopouzdanja budi onu podsvesnu zelju da bude primecena. Da li sam napomenula da su cipele nove, jos uvek krute i sa visokom stiklom? Slozicete se da to bas i nije najprijatniji osecaj, posle 8 sati provedenih na poslu.. ali, zene su zene i nema tih novih cipela koje ce spreciti defile..

Ulica u kraju, prometna. Par kafica, radnji sa fast food-om, solarijum, banka, menjacnica, kladionica, maxi. Muska populacija u zavidnom broju. Pomenuta zena zavodljivo hoda tom istom ulicom i bez neke konkretne namere da bude primecena, ali sa podsvesnom zeljom da se to desi. Naravno, kao i svaka zena koja se dotera na neki nacin, kroz par pogleda, uzdaha ili neuspelih pokusaja udvaranja, verifikuje svoje danasnje dobro izdanje.

Zena i dalje zavodljivo hoda. Muska populacija pije kafu i uporno vice u mobilni telefon da je Zvezda i nakon poraza od Partizana ipak najbolji klub na svetu. Muska populacija jede sis cevap, sarajevski cevap i sve ostale cevape na meniju. Jedan muskarac je upravo usao u solarijum. Da, muskarci idu u solarijum. Dvojica su podigla pare u kladionici, ali posto je kurs povoljniji u menjacnici, pare tamo menjaju umesto u banci. U maxi uglavnom dolaze oni fini, ozenjeni cija paznja joj zaista nije preko potrebna.

Zena je zavodljivo prosetala tom relativno prometnom ulicom u kraju i jedini uzdah koji je cula je bio zbog prevelikog zalogaja fast food-a. I ona je prilicno besna uletela kod drugarice u stan, skinula usku suknju i elegantnu kosulju i izula nove, divne, bele cipele. I zapitala se..

“Kako sam izgledala danas?” Drugarica je obasipa komplimentima. “Da li me ova suknja cini debelom?” Drugarica odgovara sa ne. “Da li mi grudi izgledaju malo?” Opet ne. “Pa zasto me onda nijedan nije pogledao?” Drugarica ne zna odgovor. A ne znam ni ja.

Zasto se muskarci vise ne osvrcu za zenama? Ne mislim na ono izvrtanje glave za 180 stepeni, praceno glasnim dobacivanjem, zvizdanjem i neartikulisanim zvucima. Mislim na onaj diskretni susret ocima, blagi osmeh, osvrtanje sa mislju da bi voleo da je taj trenutak trajao dve sekunde duze. Muskarci se vise ne osvrcu za zenama. Ili barem ne za ovom zenom. Ali, definitivno je doslo do neke kosmicke neravnoteze. Cak ni nove bele cipele ne pomazu.

Razmišljam ovih dana o jednoj stvari koja ne igra najbitniju ulogu u našem pokušaju približavanja, ulizivanja, smaranje (nazovite to kako vam je drago) Evropskoj Uniji, ali mene strašno iritira pa želim da iskoristim pruženu mi priliku da sa vama to podelim. Elem, primorala me je situacija da neliko dana provedem u krevetu i pomislila sam , konačno neću ispustiti daljinski upravljač iz ruku, i pokušaću da nadoknadim sve ono za šta nikad nemam vremena…..Stvarno mi je žao što je naš predivan LCD televizor ( koji uzgred još uvek otplaćujemo ) u našoj kući ima ulogu nekog velikog beskorisnog predmeta sa koga povremeno treba obrisati prašinu, ali dragi moji, mi smo mladi ljudi, koji su detinjstvo provodili u ratovima, ranu mladost pod sankcijama i bombama, a sada karijeru prave u tranziciji tako da luksuz zvani maratonske španske i obiteljske serije u našem slučaju odpada.I da se vratim na početak priče, sva srećna što ću imati prilike da konačno uživam u nečemu što je ozbiljno ugrozilo naš kućni budžet, krenem ja od onog kanala kome treba da plaćamo izdržavanje, i simpatična voditeljka piskavog glasa, poželi mi dobro veče, i reče pozdrav svim gledaocima kraj malih ekrana, i tu se ja nađem uvređena i predpostavljam 90 posto stanovništva Srbije, koje se izborilo za to da mali ekrani završe negde na tavanu ili u podrumu, ali dobro to je najblaža varijanta užasa koji je nastavio da se emituje….. Posle nekoliko dana bila sam uhvaćena u klopku, gledala sam sa osmehom, kako se neki čudni veseli ljudi venčavaju za 48 sati, plakala sam kao blesava, gledajući susret majke i ćerke posle trideset godina, u emisiji Sve za ljubav,svakog ponedeljka sam se kladila sama sa sobom ko će ispasti iz kuće Velikog brata, i zgražavala se gledajući ( po meni, a verovatno bi se i čika Frojd, složio) psihički poremećene ljude kako pričaju najintimnije delove svojih , uglavnom, promašenih života, boreći se za šaku novca, pokušavajući da dokažu da ustvari samo žele da budu iskreni, a njihova iskrenost je nešto što bi često trebalo da podleže cenzuri. Da se razumemo, nisam ja neki kreten koji nema pojma, o medijima i o tome kako se oni izdržavaju, naprotiv godima sam jela taj hleba, ali nije mi jasno da li je gubljenje pojma privatnosti i skidanje pred kamerama ( i u bukvalnom i u metaforičkom smislu ) jedini način da se postigne gledanost i pridobiju razni sponzori??? Reality program je očigledno postao pravi hit na našim programima, pa nama gledaocima ispred malih ekrana nema druge, nego da umesto svojih živimo neke tuđe živote, mada to i nije toliko loše, jer ako ste mislili da je vaš život nikakav , onda se siti isplačete nad nekim nesrećnicima, koji su željni eksponiranja svojih nesrećnih života i shvatimo koliko je naš život lep. A što se tiče druge svere programa, ona je potpuno pala pod uticaj ove prve, i političari koji su nekad bili oličenje ozbiljnosti u svojim uštirkanim 1. Maj Pirot odelima, postali su mnogo ležerniji i opušteniji kao da su u kući Velikog brata, a Boga mi neki su istinski tamo boravili. Sad mi je jasno koliko su španske serije benigne u odnosu na ovo što nam se danas nudi i servira na malim ekranima. Ali, očigledno i mediji  moraju proći kroz tranziciju, na putu ka ulasku u EU, pa i ako je cena za sve to, da na jednoj od najgledanijih televizija u udarnom terminu, homoseksualci iznose svoja seksualna iskustva u parku, i pričaju o depilaciji intimnih zona.Na kraju kao šlag na tortu možete pogledati kako se neki mladi ljudi bore,iz nedelje u nedelju za što više sms glasova publike, koji na taj način ocenjuju njihove glasovne mogućnosi i posipaju trnjem put do statusa ZVEZDE, i sve je to jako napeto do samog kraja, se ne zna ko ide, a ko ne u dalji plasman i tako u nedogled. Dajte nam pesme i igara, da ne primetimo Svetsku ekonomsku krizu. Pa dobro i nije sve tako crno, kazaće mnogi, ali ja ovih dana razmišljam o tome kako bi uz ovaj moj novi televizor dobro došao i jedan DVD uređaj, pa da počnem da uživam u blagodetima piraterije i sama biram žanr koji mi odgovora, jer naš se TV program pretvorio u melodramu sa primesama horora,. I šta na kraju reći, osim ako ne gledate, ništa posebno ne propuštate…..Tatatira!