Kao i vecina nas, imam profil na FB. Pre sam kacila sve i svasta, menjala statuse, uredjivala profil, trudila se sto vise slika da stavim.. Danas.. imam dve slike, samo na profilu, news feed obicno blokiram, aplikacije ni ne koristim, sem jedne prilicno zanimljive igrice FARKLE.. Imala sam skoro 200 “prijatelja”. Sada ih imam oko 100 i planiram jos mnogo njih da “remove”.. Ko jos ima 200 prijatelja, suludo.

Elem, medju tim silnim Friends, nadje se pokoji bivsi, sadasnji, buduci.. Potencijalan, nedostizan, nezanimljiv. Nadje se bogami svasta! I onda klasika, krene neki chat, dopisivanje, ovo, ono i puf! Ili korpa ili direktna ponuda za intimno druzenje. Mozda sam ja staromodna devojka, ali u danasnje vreme, sex se ugovora on line.. Da drage moje, mozete opusteno ugovoriti kafu, veceru, bioskop, sex, obavezati se na kojekakve perverzije, napaliti sagovornika, oduvati nekog smaraca i slicno.

Koliko smo zavisni od tehnologije? Koliko cinjenica da taj neko ne moze da nas vidi i da mozemo opusteno da caskamo utice na samopouzdanje? Pomeramo li granice pristojnosti, postajemo li hrabre ili jednostavno kukavicki i dalje sedimo sa druge strane monitora nadajuci se necemu..

Proteklih dana sedim pored telefona nadajuci se da ce ON poslati poruku.. ni zbog kafe, ni zbog seksa.. nego onako, zbog mene..

Ja sam jos uvek relativno mlada da bih pricala o ovakvim stvarima, ali moj ljubavni zivot je jako cudan. Neki misle da sam ja tip devojke koja jednostavno ne moze, a da nema decka. To nije istina. Jednostavno, uvek se nadje neko ko privuce moju paznju. Po prirodi sam jako radoznala osoba i zelim mnogo toga da isprobam. Imam 17 godina. Imala sam decka sa kojim sam bila vise od godinu dana. On mi je bio sve na svetu. Stariji je od mene 3 godine. Jednostavno, svi koji nas poznaju rekli su da smo najsavrseniji par. Mi smo bukvalno isti. Isto razmisljamo. Iste su nam navike. Kako je nasa veza odmicala, on, a i ja, postajali smo sve vise ljubomorni. Toliko da je to postalo nepodnosljivo. Niti sam ja prvodila vreme sa drugaricama, niti on sa drugovima. Doslo je vreme kada je on trebao da krene na fakultet. Secam se da mi je tih dana svasta kroz glavu prolazilo. Ja nisam izlazila iz kuce, plakala sam po ceo dan. Majka je u jednom trenutku rekla da ce morati da me vodi kod psihologa. Izdrzala sam 2 meseca da se vidjamo 3 puta nedeljno. Nisam mogla vise. On je meni trebao uvek. Kada god pomislim, da se stvori pored mene. To je bilo nemoguce i bila sam svesna toga. Raskinuli smo. Ja nisam znala gde se nalazim tih dana. Ubrzo posle toga, u mom zivotu se sasvim slucajno pojavio neko novi, a u njegovom niko. Ja ne mogu da poreknem to da ja njega i danas volim, ali jednostavno nisam mogla da izdrzim vise. Sa ovim drugim deckom mi je bilo jako lepo. On je bio jako zaljubljen u mene, ali ja njemu nisam mogla da pruzim ono sto je on ocekivao. Stalno sam mislila na bivseg. I danas, posle godinu dana, ja na njega mislim svakodnevno. Neki kazu da nam je preodredjeno da cemo se vencati.

Danas mu je rodjenadan…danas ga pustam da ide svojim putem, neka mu je to treci poklon od mene…sreca u zivotu…naravno bez mene…suvise patim, a samim tim i njemu zadajem patnju..neka ga…ja cu se snaci…(ne, necu se nikada snaci bez njega), samo da njemu bude bolje..samo da on mirno spava i bude srecan, pa makar i s drugom…ne voli on mene…ne…iako jos uvek prica da me voli, zena sam, osecam kad jesam a kad nisam voljena…ne povredjujes osobu koju volis…osim ako je ne volis…a ja sam zbog njega u stanju da povredim sve oko sebe…moju porodicu, njegovu…ne, nikad ne bih dozvolila da njegova porodica ispasta zbog moje ljubavi prema njemu…eh kad se samo setim kakve mi je price pricao, ti i ja ljubav do smrti, ti i ja zauvek zajedno..ti i ja ovo, ti i ja ono…nikad mi nije obecao brak, sto postujem…bar me u tome nije lagao…suvise je velika razlika u godinama da bi bili na istim talasnim duzinama, ja sam jos uvek dete, kome se svet vrti oko ljubavi…a on…zreo covek…koji zna da ima i bitnijih stvari u zivotu….e nema!!! Ali da, razumem ga…nema ljubavi medju nama..obostrane…kako bre moze da me toliko povredjuje…da mu je ona bitnija od mene…danas mu je rodjendan…a on kod nje sedi…kod mene ni da svrati…jer ja sam mu toliko problema nanela u zivotu, bas zbog te prevelike ljubavi…i verujte mi..ne kajem se sto ga volim..ni jednog casa, ni jednog trena…ponosna sam sto umem toliko da volim..do bola, do suza…i evo, na poslu sam, a suze mi same teku…neka teku…bar znam zasto placem..kako cu ja bez njega? Kako cu, kad moram svaki dan da ga vidjam, a on da se smeje s njom? Kako kad me je zamenio u svim segmentima zivota, nisam mu vise ljubav, ni zena, ni drug…Kako da nadjem drugu preokupaciju u zivotu, kad samo o njemu mislim i o tome sto ga nemam…stalno vracam film u proslost…nasi sastanci…sedenje na keju…u kaficu…sami u sobi…Boze kako mi fali onaj moj ********! Ovog coveka ne poznajem…gde je nestao onaj sa neznim pogledom…sa neznim dodirima…sa glasom punom ljubavi..i necu nikad poverovati da radi ovo za moje i njegovo dobro, ako je ljubav jaka, ima nacina za sve…al on ne zeli taj nacin! Ne zeli! Ne voli me! U pocetku sam stvarno mislila da se ja tripujem da ima nesto s njom…sad znam da sam bila u pravu od samog pocetka..i iako ne priznaje ja znam..njen pogled upucen njemu, njihovi stalni susreti na hodniku..”slucajni”…pa cak i on i ja nismo imali toliko slucajnosti, sve je bilo po dogovoru…sms-om..a ona..ne ispusta telefon…podseca me na mene nekad…on je stari maher…ume sve da prikrije..i nikad necu od njega cuti da li je imao i ima nesto s njom, kavaljer je..ne zeli da kompromituje druge..kao sto nikad nije ni mene..i hvala mu za to..hvala mu za sve predivne trenutke, a bilo ih je…jao kad se setim kako me je nekad voleo..kako me je nekad mazio, cuvao…a pogled..ma to mi je znacilo vise od svega…nekada necu izbrisati tu sliku iz glave…taj njegov pogled…te njegove tamne oci…pune ljubavi, srece i tuge neke pomesane…ma najdivnije oci na svetu…ne mogu vam opisati…Boze koliko ga samo volim….i tesko mi je, tesko, sto sam u njegovoj blizini a ne znam nista o njemu…a ne prepoznajem ga….ustvari prepoznajem ga kao nekad, samo sto sve to sto je nekad bilo upuceno meni, vise nije…sve sto smo imali, nemamo, ima drugi neko…i znam da ce se naljutiti kad bude ovo procitao, opet cu ja biti luda sto i dalje sumnjam u njega, opet cu biti ja ta koja progoni…opet cu biti ja ona koja nije ista ko pre…pa posle ovoliko bola cudno je da jos uvek i ima nesto od one stare devojcice, koja je uvek bila nasmejana, samo prical ao svemu i svacemu…a sad sam ispraznjena…pa cudo i da me moze voleti…”ni bleda senka nisam, od one slatke klinke sto je uz njega blistala”…panta rei, kako bi on rekao…e ja ne zelim to…ja cu ostati u mestu…mozda cu pustiti neke ljude u moj zivot…kad dodje za to vreme…kad vidim da sam sve oko sebe razocarala…pusticu ih…neka ih…nista mi vise nije vazno…nista…izgubila sam njegovu ljubav, izgubila sam najboljeg druga, sagovornika, nekog ko me je uvek razumeo, nekog ko mi je ispunjavao svaki hir (al i to dosadi)…isgubila ga zbog nje…ne zbog sebe i svoje greske…neka joj je sreca u zivotu, zavrsice isto kao i ja… nadam se, jer ne bih podnela da bolje prodje…i znam da sam zla…al dosta sam svima bila dobra a sebi najgora….

-Ono sto se dogodilo,urezalo se u moje secanje…Ta sramota…Ta slabost,ta nemoc…To prokletstvo,biti druga…Bar za zenu…I zar bas toliko ne vidi,da ja ustvari gajim nesto prema njemu,i bas mu nije stalo…Iskoriscavaju me…Cepaju na delove…

Mesec se smeje.

Zasto places?

Zato sto suze sve mogu da kazu,jedna suza moze ispricati celu pricu.

One samo padaju niz tvoje obraze,ostavljajuci neizbrisive tragove,znas kad te ovako pogledam sa visine,vidim dosta oziljaka od suza,ne samo po tvojim obrazima,nego i na tvom srcu.Srce ti sve slabije kuca.Sta te ubija?

Ubija me pomisao,da necu moci da prezivim,da zivot previse trazi od mene….

Nisam jaka…Uvek sam druga…Prokleta…U ljubavi…U svemu…

Imam mnogo imena,ali najvise volim da me zovu Iluzija….Ja ljude oko sebe prosto zovem Realnost.Razocarana sam.Nemojte misliti da sam egoista,ne,niposto.

Ali znam da nisam,prosto nisam i nikada necu biti Realnost.Koliko god se trudila,sto se vise trudim,vise propadam

-Jedne subote,dosla sam na svet,otvorila oci i spoznala svet oko mene.Belinu.Cistotu.Kako se vreme kretalo napred,tako su moje oci sve vise pocele da se prljaju necistim bojama.Sivilom.Crnilom.Sve se prljalo….Ucena sam da su svi ljudi dobri…

….Dobijani grubi udarci Realnosti,da bih shvatila realnost…Ali ja to nisam zelela,ni danas to ne zelim…Zasto moram shvatiti tako nesto,nesto surovo,jednobojno….Moj svet je ustvari saren,ima mnostvo boja,

u mom svetu Smrt nije losa,Smrt je neizbezna svakako,ali Realnost je se plasi.Ha ha ha.Ja se plasim realnosti,ponekad osecam kako strah struji kroz moje telo,i kako ono biva nesposobno za radnju koja predstoji.Strah je moj najbolji prijatelj,zbog njega Realnostima izgledam smesno.Kakav kontrast.Slepi putnik….

To je dokazivano toliko puta,meni kroz realnost.Svaki put kao nova posekotina preko srca. Tupo kucanje moga srca,unakazeno oziljcima stvarnosti,nezeljenim oziljcima.Ponekad stavim ruku i opipavam da li jos uvek kuca…..

Odgovara mi…

-Jedne subote,upoznala sam Prvu Realnost,naglasavam PRVU u ljubavnom smislu,ako vi Realnosti to tako shvatate.Moj svet se preokrenuo,mislila sam da sam konacno nasla PRAVU ILUZIJU,moju zakrpu…Ali,oh ne,Prva Realnost je samo htela jedan deo mene,jedan dragoceni deo mene,deo moje duse,moje mladosti,moje energije.Osecam se staro…Umorno…Prisustvo PRVE Realnosti mi je sve znacilo,zive rane stvarale su mi se pri svakom odlasku.Drzala sam za ruku kroz sve ove godine,kroz celu pricu,nasu pricu.Prva Realnost,nije se htela prepustiti,mislila je da je Iluzija nesposobna,nepotrebna.Okrenula se i otisla…

Ne,nisam,nemoj da ides!Ne bih da prenagljujem,uvek sam pazila sta ti pricam,da te ne bih povredila,mazila te,i drzala kao malo vode na dlanu.Kako nisi,nisi VIDEO?

Prva Realnost je nasla drugu Realnost,blizu…..

Pise li jos na mom celu razocarenje?

Od tada sve ljubavne Realnosti su iste,po istom sablonu.Vec naviknuta da se od mene samo trazi,a ne i daje,davala sam te dragocenosti nesebicno,osecajuci se voljenom bar na trenutak,iako sam bacena kao prljava zajedno sa svojim snovima…Traze od mene da ne sanjam,ja to ne mogu…Ne mogu…

Drage moje,sta je to  sa nama pa smo postale tako zavidne i ljubomorne jedna na drugu???                                                                                                                     Ja sam oduvek smatrala da je prijateljica svetinja-ona dolazi ispred decka,ispred obaveza,za nju uvek imam vremena…Ona mene voli ovakvu kakva jesam,podrzava u svemu,spusta na zemlju,dize iz bedaka…Na zalost mene i moju prijateljicu vec petu godinu deli 300 km-to se nije isprecilo nasem prijateljstvu,ali me je nateralo da krenem u potragu za novom, fizicki blizom drugaricom.I na sta sam naisla?Eh,na sta nisam!Sve,osim prijateljstva i ljubavi(jer i to je ljubav!!!).Dobre namere i iskrenost odavno su out!Dozivela sam da me ”drugarica” prezire jer sam smrsala vise od nje dok smo zajedno drzale dijetu,da me izbace iz drustva jer sam jedina koja ima decka,da mi pred svima ismevaju odevnu kombinaciju,da se raduju sto mi je decko raskinuo…I sve to od devojaka za koje sam bila spremana da uradim sve!A ona pomislim,pa mozda je problem u meni,pa se osvrnem malo oko sebe i vidim sta…???Kada su zajedno nema kraja ljubavi-’’slatka”,”draga”,”divna si”,a cim se ova okrene najgore pljuvanje i to pred ljudima koje gotovo ni ne poznaje!Isfoliranost,licimernost,zavidnost…A momci?Oni se drze zajedno kao da su zalepljeni lepkom!Da li ste cule nekog decka da govori nesto lose o svom najboljem drugu?Nikada!I uvek su ujedinjeni kada su zene u pitanju(bilo da se kritikuju ili komentarisu).I uvek su tu jedan za drugog i uvek su im drugovi bitniji od devojaka!A mi???Zar svaku devojku dozivljavamo kao konkurenciju? Zar zenska solidarnost vise ne postoji???

pa,vi koji ste procitali prvi deo,znate o cemu se radi…nema vise kruga…i iluzija…samo stvarnost,ma koliko bila surova,takva je kakva je i ja sam resila da se izborim sa njom… njegove reci su bile - pa ja te nisam ni terao da me cekas…aha,e to sam htela da cujem…ta jedna recenica je prekinula zacarani krug,otvorila mi oci…pustila sam ga, i krenula sam dalje…nije bilo svrhe vise cekati ga…godinu dana je i vise nego dovoljno za upoznavanje sopstvenih zelja…ako to jos nije uvideo,pa sta ja tu onda mogu…nije nam bilo sudjeno…a ceo zivot je predamnom…necu ga uzalud potrositi na iluzije…imam svoje snove…snovi su ostvarljivi,iluzije ne…

Zajednichki zivot je stvar za koju treba tri puta promisliti, pa tek onda krenuti u tu “pustolovinu”! Ja sam mlada, to se vidi, ali sam se za zivot sa svojim dechkom odluchila vec relativno brzo. Zashto? Pa, to je i do one moje avanturistichke strane, ali je prvenstveno do moje zelje da budem zashticena, sigurna i voljena. Jednostavno verujem da chovek sve treba da proba, pa i taj zajednichki zivot koji se svrshi sa papirom i burmom, ali nekada i bez toga. Ja sam uvek ZA taj korak… A evo i mojih razloga:

1. Budjenje u dvoje. Ima li ichega lepsheg, ako stvarno volite svog partnera. Postoji tu i jutarnji zadah, ali Boze moj, na sve se chovek navikne

2. Zar vas ne smara konstanto noshenje kesa sa svojim ili njegovim stvarima?! Mene smara, te spakuj chetkicu, te daj kesu za prljave gacice, te gde mi je chetka, ne mogu u grad nemam shta da obuchem, nishta nisam ponela… Bla, bla, bla… Zato je josh jedan plus, tu je ON a i sve tvoje neophodne stvarchice za svaki sekund zivota i uzivanja

3. Intima!!! Uvek si opushtena, nije ti u glavi to da li ce te chuti njegovi ili tvoji roditelji, kada mu je prazna gajba, kada je tebi prazna gajba, ne smesh da izadjesh do wc-a jer mislish da ti na chelu pishe da si uparvo vodila ljubav… Heh, kada imate svoje gnezdo imate i mesta za razne ljubavne igrice

4. Sigurnost. Vi delite sve, od postelje pa do troshkova… I znash da uvek od njega mozesh da pozajmish za neku krpicu preko, ali ipak mu ponudi soluciju vracanja para, iako znamo da  nece prihvatiti

5. Kucni poslovi!!! Sve shto radish ti, radice i on! Najbolje je shto se tu ne dovodi u pitanje pol osobe, dovodi se u pitanje podela poslova. Iskreno, nije njegovo da pere sudove, ALI moze da usisa, oriba kupatilo iza sebe posle tushiranja, stavi vesh na pranje… Ima za svakoga po neshto

6. Ljubav!!!! Ono najbitnije… Ako nisi sigurna da je to TA ljubav  pokushaj pa cesh saznati… Bitno je da mu verujesh

A ja mu zaista verujem

Uzdravlje i volite se!

Frajer A. Bankar. Nizi menadzment. Lepo izgleda, kulturan, slatkoreciv do bola. Ima onaj baby face i ono namazano naivno lice koje, iako znas da ce ti doci glave, ipak izaziva neku zelju u tebi. Skor: Dva izlaska.

Prvi u bioskop, naravno. Zasto naravno? Zato sto je za prvi dejt nekako najbezbolnije da ides u bioskop. Em proleti dva sata, em ne moras da pricas sve vreme, em imate temu za razgovor. Em te on na kraju veceri pita “da li da se popne”. Naravno da ne. Ali, ocekivano je pokusao.Vec tu sam se skoro uvredila. Mislim, nisam ja devojcica, ali bas odmah da mi se penje u stan.. Ne, to rade neke druge devojcice.

Drugi izlazak spontano, na kafu, Bulevar dok tramvaji zuje pored moje glave. Za divno cudo, sjajan utisak neki frajeri ostave tek posle drugog ili treceg vidjenja. Sve prolazi divno, vozi me kuci, ne pokusava da me uhvati za koleno ili poljubi. Ali, sta vredi kada me vec posle 15 minuta od rastanka bombarduje provokativnim i lascivnim porukama u kojima bi mi svasta radio samo da pozelim.

Opsti utisak - frajer koji otvoreno pokazuje svoje namere je u sustini retkost, pri tome je i interesantan i kvalitetan, ali ipak.. nije tetka vise za kombinacije. Nemam ja telo za greh.

Frajer B. Privatnik. Sam svoj gazda. Simpatican, domisljat, prilicno samouveren i siguran u sebe. Volim bradu na muskarcu, a on je tako dobro nosi. Budi fantaziju kao iz onih starih erotskih filmova o drvoseci koji te onako.. odnese u narucju? Skor: jedan izlazak.

Bioskop, naravno. Ponekad mislim da imam sablon sa frajerima. No, setim se nekih koji su preskocili sve to, pa velim nije bas sve tako jednolicno. Sreca, film je bio sjajan. Frajer je bio. . pa poprilicno dobar. Ozbiljan, malo. I sav nekako pazljiv. Eh, sad, mi zene, sve navikle na lose, pa se cudimo kad je neko fin. Ne, nije to. Ma bre, volim ja kad je on fin, ali nekako sam suvise svoja da bih dozvoljavala da me svaki put pusti da prodjem prva, da se izvinjava ako opsuje, da je sav nekako.. fin.

Opsti uitisak - previse fin. Nisam ja ta, to batali. Nije tetka vise ni za te previse fine.

Koliko smo u stvari plitki i probirljivi po pitanju izbora muskaraca? Da li cenimo to sto neko iskreno zeli da nas vodi u krevet i ne prodaje prazne price ili je on drzak sto uopste ima takve namere prema nama? Ne znam za vas, ali meni je laskavo da se neki frajer przi na mene toliko da zeli da me ima. Po svaku cenu.

Sa druge strane, sve mi “kukamo” i mastamo za finim, kulturnim, vaspitanim mladicem koji ce nas drzati kao malo vode na dlanu.. A onda kukamo sto je sav tako fin i uvidjajan jer u sustini, zenama se ne moze ugoditi. Da se ne lazemo, divan osecaj da vas neko tretira sa postovanjem, da je uvidjajan i sve to, ali.. ne znam sta da napisem, ali verujem da svaka od nas ima jedno ali..

Losa ili dobra devojcica? Uzbudjenje ili sigurnost? Sex ili vodjenje ljubavi? Frajer A ili B.. vas konacan odgovor je pod C..

Slusam Severininu pesmu “Muskarcu samo treba kurva”….
I zapistam se a sta oni zaista zele…imama dosta drugova i dosta se u muskom drustvu krecem…slusam ih i kad pomislim da sam ih sve konacno shavtila oni kao da pricaju nekim drugim jezikom…svi nesto kukaju kako su danasnje devojke sponzoruse i da se boje prevara i obmana, i sta onda kad nadju takvu oni je ne postuju….
Evo konkretno moj prijatelj najbolji imao je divnu devojku i varao je ma nema sa kim i ostavi je kao dosadna mu je i teba da ide dalje, a ona sta je sve za njega radila ma nista joj nije bilo tesko i ad on kuka za njom jer je shavtio sta je izgubio…i tako u krug…cujem juce mog “decka” gde drugovima govori nisam ja za nju ona je previse dobra prema meni…pa jel ima to veze sa pamecu….da poludis…
I kakva ja sad da budem da budem djubre jer eto za takvima oni jure ili dobrica kao i do sada pa da me stune jer sam predobra …mozda vam sad ovo na lupanje lici ali zaista je tako sam ih slusam sta pricaju a sta rade…a nisu bas u nekim mladim godinama…i pustaju nas da se nadamo da ce jednog dana svojima da nas nazovu, a zatim cujes kako izgovara ma ja se jos dugo necu zeniti….i onda mi u njihovim glvama ispadamo lovci na mladozenje…a ne pitaju se mozda da li mi uopste bas njih zelimo za muzeve…mozda i mi “dobrice” kontamo da smo suvise dobre za njih…I sad se gubim u ovoj temi ali to je zato sto imam potrebu sve lepo da napisem a osecanja mi ne daju da se lepo izrazim…
I zaista onda dodjem do zakljucka da njima samo treba kurva ….jer drugacije izgleda oni ne umeju ili ne zele da vole zene…a kad ih te takve losed za njih iznevere onda se sete svih onib malih devojaka koje su zurile sa posla da ih rucak doceka ( bile presrecne jer su kljuc od njegovog stana dobile), peglale njegovu odecu pazljivije nego svoju svilenu kosulju, sredjivale kosu onako kako se njemu svidja, pravile bezbroj kompromisa i ustupaka, tolerisale sve i svasa samo da ga ne naljute, a na kraju ostale same pitajuci se gde su pogresile…e pa nisu nige sve su dale nista dobile….
(malo sam isumbala citav tekst nadam se da ce zvucati smisleno kad procitate)….
….Laku noc sestrice, dobre i lude Bog neka nas cuva, sanjajte svetice muskar u samo treba kurva….

Ovde sam da sa vama podelim nesto sto me dugo boli, nesto sto dugo skrivam, a moji najblizi prijatelji iako nesto naslucuju ne znaju nista! Nista im nisam rekla, jos uvek se bojim njihove reakcije, a to moram da podelim s nekim i olaksam dusu!

On i ja smo najbolji prijatelji! Vec prilicno dugo se druzimo a nase drustvo primecije iskrice, strast, poglede medju nama i cesto komentarisu kako bismo bili dobar par! Medjutim, iako ga volim punih i dugih cetiri godie, i dalje cutim. Da, bojim se. Bojim se ponovnog odbacivanja. Toliko puta sam bila povredjivana i razocarana da sve vise gubim nadu u bolje sutra..

Kada izlazimo grlimo se, neprestano gledamo i vodimo duge i duboke razgovore. Razume me. U potpunosti, u svakom trenuku zna sta mislim, sta hocu da kazem. Duboko u sebi mislim da i on isto oseca. Medjutim, cesto se osecam zbunjeno misleci obrnuto,  a onda se sve vise zatvaram.

Ponekad uradi nesto sto me zbuni. Totalno. Mozda se poigrava sa mnom. Ali u ocima mu vidim sve ono sto trazim. Ljubav. Ljubav koju jos uvek nismo priznali jedno drugom. Iz straha.

Nedavno, svidela mu se neka devojka i od tada neprestaje da je spominje. To je poljuljalo moje samopouzdanje. Tu sam zastala i pomislila : ” Da li me on zaista voli i hoce da me napravi ljubomornom, ili je jednostavno odustao? ”

I onda se povlacim. Shvatam da ce nase vreme doci, ako u opste i treba da budemo zajedno! Pustam ga da ode.. da ode za nekim ko ce ga uciniti srecnim. Iako u svakom pogledu, dodiru mi govori sve ono sto zelim da cujem. I dalje mi to govori. I danas, kada se pojavila ona, ta treca osoba..

Ovo jos uvek nisam nikome rekla! Nece mi biti lako da priznam to prijateljima, ali kako oni to uzimaju zdravo za gotovo, mislim da cu cutati.. dok ne nadjem pravi odgovor, u srcu. Morala sam ovo da podelim s nekim. Nadam se da cete mi pomoci. 

Srdacno, Buttercup.