pravim probleme sama sebi dok, eto, tek tako, prolazim svetosavskom.. u momentu primetim na prozoru poznat lik, produžim, pobegnem i tek onda kada mi se isti taj prozor izgubi iz vidokruga javim se, porukom..

ne bi to bilo ništa neuobičajeno za mene da sam zaljubljena. a nisam.. da mi se iole svidja. a ne svidja mi se..

a onda kada sam daleko od svega, sigurna u svojoj sobi, počnem da razmišljam o tome. počnem da razmišljam o svemu..

ni sama ne znam čemu to.

Sinoc sam imala priliku da provedem celo vece blizu Njega. I bila sam hrabra i samouverena i igrala sam i smejala se i privlacila paznju prisutnih. I onda sam odigrala ples sa njim, a moj obraz se nekako slucajno i namerno prislanjao na njegov obraz. I to je bilo dovoljno da se skroz razoruzam.

Primetila sam poglede iz prikrajka ili sam ja zelela da je on gledao bas u mene. Gledali su i drugi i ja sam gledala druge jer sam se plasila da ce mi srce na usta izaci. On zna, ali ne moram bas svaki put to da mu serviram na tanjiru. Skoro mi je rekao da me se pozeli nekad, a ja sam kao i svaka devojka odmah bila srecna zbog priznanja za koje ni sada ne verujem da je bilo iskreno.

Advokata sam upoznala jednog novembarskog dana. Tada su se desila ona dva prva pogleda. Treci pogled se desio nedelju dana kasnije i vec sam bila njegova. I znala sam da nece na dobro izaci, ali sam ipak odlucila da mu se bacim u narucje i uzivam. Rekoh sebi, pa nisu ti prvi put srce slomili, ajmo opet. Prebolecemo, kao i svaki put.

A uzivala sam. Kako sam samo uzivala.! Tih par desetina  susreta je bilo pravo osvezenje za mene. Dugo nisam imala ozbiljnih osecanja prema muskarcu, tu i tamo sam bila zaljubljena, kao i svaki drugi dan. Ali On.. Pokrenuo je buru emocija u meni, cije stege sam potpuno opustila dolaskom proleca. Stege se popustale do tada i pripremale me za ono sto sledi, samo ja nisam zelela da vidim znakove upozorenja i uporno sam sebi protivrecila. Prebolecemo, kao i svaki put.

Emocije su i dalje u meni. Bura je i dalje u meni. Ali, nocas sam precutala put do Beograda. Sve vreme kroz misli su prolazile lepe scene, njegovi osmesi, poljupci i dodiri.. A u sebi sam vristala i pokusala da nadjacam samu sebe.

Cesto sam svesna da je nasa prica bila potpuno Njegova i moja, a ne nasa. Bila je nasa u pocetku, kada se On meni udvarao, kada je On mene osvajao, kada je On mene dobio. A onda smo postojali On i mi. Mi, naravno, sam ja iskonstruisala u svojoj glavi. I jos uvek dogradjujem sitnim detaljima.

Prvi put me je odveo na kafu u utorak. Ovaj utorak. Delite jastuk sa nekim, a da niste ni kafu popili, pa gde to ima? Ali, napredujemo. Mozda je ovo znak za neki novi pocetak neke nove nase price. Mozda bi trebalo da se nadam.

Njegova sam. Prihvatam to kao breme sa kojim moram da nastavim dalje, jer patiti i sedeti nije moj stil. Ja patim u hodu.. Dok ujutru ispijam prvi gutljaj kafe, dok idem na posao, dok pricam sa vaznim klijentom, dok pricam sa kolegama, dok setam Kejom, dok tonem u san..

Prebolecemo, kao i svaki put.

Danas me je jedna prica veoma rastuzila… Nisam na prvi pogled delovala tako, drzala sam se, ali nakon naseg duzeg razgovora, i njenog odlaska, osetila sam se tako bespomocno.
U sustini, gledano povrsno, ONA nema apsolutno nikakav problem, ali veoma pati…da ne kazem - boluje…
Sto sam dublje zalazila sa njom kroz njene emocije, shvatila sam da nije bas zanemarljivo.
Necu da duzim pricu i isticem detalje, ali iznecu samo sustinu…ukratko…
Zabavljali su se 8 godina, njene najlepse godine, a i njegove… Sve je funkcionisalo besprekorno, i izgledali su kao savrsen par, i bili su savrsen par. Ona je studirala medicinu, a on je radio.Sve sto se ocekivalo, i ono sto su ocekivali i oni sami, bilo je samo da zavrsi studije, i da ozvanice vezu. Medjutim, cinjenica je da ne ide uvek sve kao po loju.Nakon zavrsetka njenog studiranja, ona je ostala da zavrsi staz na Klinici jos tih nekoliko meseci, da bi pokusala nakon toga da se zaposli. Bio je uz nju… Naizgled… Onda su onako besmisleno pocele da se nizaju raspravice, i banalne stvari, da bi nakon njenog zavrsenog staza i radosti sto ce ipak ” mozda” uspeti da se zaposli, on njoj izjavio kako ce da se ozeni drugom?!?! I ozenio se… sada, cekaju bebu… Nije se bunila, gluposti, sto bi? Njegova odluka, njegov zivot, njegova stvar…
Pokusala je da zaboravi… POKUSALA… Lepa je devojka, mlada, ima svoju platu mozda cak i veliku za samo njene licne potrebe. I sta sad? Ne moze dalje…
A ja krenem sa pricom kako ce vremenom da zaboravi, kako ja znam da je njoj sad tesko, ali da mora da nastavi dalje….blablablablabla….
A kako da nastavi dalje? Kako da zaboravi i preokrene svoj zivot? Mislim, kako da zaboravi kad se ovakve stvari ne zaboravljaju??? A vidja ga svaki dan, a on joj se na ulici ni ne javlja, ne ispusta ni ono kratko ” cao”, nista…. Zaboraviti-nema sanse…. Nastaviti dalje-kako??!!
Kaze :” Kad bih mogla da odem u neki drugi grad, da ga ne vidjam, da se zaposlim….bilo bi mi lakse….”
Bilo bi joj lakse zbog same situacije, nov posao, novi grad. Njene misli bi sigurno preokrenule te druge stvari, ali zar to nije bezanje? Bezanje od sopstvenih emocija? I sta kad te emocije opet isplivaju na povrsinu?

” Pocela sam da mrzim svog muza i pozelela sam nesto drugacije,nesto mladje od tog balvana sto lezi pokraj mene i hrce!O Boze kako hrce!
Pronasla sam nacin da zaboravim na svoj promaseni zivot,da ispunim svoje dosadne dane (i noci…ahh te noci) !!!Predala sam se njemu!Pa sta sto je mladji od mene?S njim ostvarujem svoje neotkrivene i duboko skrivene fantazije!
Neeee,nije on naivan!Sta vise!Ima dovoljno iskustva,onaj sharm vecitih shvalera,onaj instinkt lovca koji stalno i uvek trazi novi plen!
Kako uspevam da ga zadrzim kraj sebe..ja ,ovako presahla,ostarela i umorna?Nije to lako!Moram stalno,iznova i iznova da spletkarim,da izmisljam,da kudim mladje i lepse od mene!A vecito cu biti ljubomorna na njih!Jer imaju sve sto ja nemam:mladost,ljubav,lepot

Zaljubila sam se u Njega na treci pogled. Na prvi pogled je bio privlacan, ali svaler. Na drugi pogled je bio privlacan, ali svaler. Na treci pogled je bio samo privlacan. Sada je samo svaler, a ja sam i dalje zaljubljena. Kako i da li biramo koga cemo da osvajamo? Ili se jednostavno odvija bez naseg uticaja? Mozemo li da se zaljubimo namenski? I da li mozemo jednostavno da ne budemo zaljubljeni?

Ja sam uvek zaljubljena. To je nekim mojim prijateljicama zaista neverovatno. Ali, tako je. Ono sto im je jos neverovatnije su muskarci u koje se zaljubljujem. Sada ce veliki broj devojaka da se slozi sa mnom - nekako se uvek zaljubim u muskarce koji cekaju 5 dana da pozovu, koje smaraju sms poruke, koji imaju veliki broj obaveza, drugove, tetke, strine sa kojima moraju da odrzavaju svakodnevni kontakt (mamu da ne pominjem). Ti isti muskarci se obicno jave kada najmanje ocekujem, neplanirano menjam planove zbog njih da bih na kraju ipak iznervirano kucala poruku prijateljici kako joj zavidim sto je sama, sto je niko ne nervira i sve ostalo.

Uvek sam htela divlje. Ne bih rekla da sam svakog volela, ali da sam bila zaljubljena.. O, da.. U svakog sam bila zaljubljena. U tehnologa, u bankara, u pravnika, u advokata. I to onako ludo, da sam cesto sebe hvatala u klasicnim potezima “siparice”. Prvo sam bila luda od srece,  zatim bi  me tuga izludela, a na kraju ostane samo secanje na to ludilo koje ipak mami osmeh na mom licu.

Pitomi su me uglavnom imali na duze staze. Pored njih sam bila fina, mirna, primerena. Sa njima sam volela, pravila kompromise, vodila ljubav, imala miran zivot i bila mirno srecna. Nije bilo tog slatkog ludila koje sada osecam. Na cudan nacin, vise mi prija ovo drugo.

Patim, da, zaista patim. Delom jer nemam ono sto zelim, u onom sebicnom smislu te reci da ne dobijam ono sto mi je zapalo za oko. Delom jer me pomisao da Njega uzbudjuje. Delom jer se toliko uzelim Njega, mirisa, dodira. Kada imas sve, pred nosom, pod rukom, prestaje li da bude zanimljivo? Ili svi mi volimo da budemo pobednici u toj igri..

Postoji onaj cudan osecaj zadovoljstva kada zena kupi nove cipele. Divne cipele. Desi se da kupi dva, tri para novih, divnih cipela. Juce su svoje prvo majsko pojavljivanje imale bele. Nije poenta u cipelama, naravno, ali kada zena obuje par dobrih, kvalitetnih i divnih cipela, nekako se cela oseca drugacije. Noga izgleda duze i tanje, kuk se zavodljivo njise, prenoseci taj talas na ostatak tela. Jos kada te divne cipele uklopi sa uzanom suknjom i elegantnom kosuljom.. jednostavno dobar osecaj izbija iz nje.

Elem, ta zena je odlucila da juce popodne, uprkos blago bolnom osecaju u stopalima, ipak proseta do svoje prijateljice. Delom zato sto je steta ne iskoristiti suncan dan, a delom i zato sto taj nadosli osecaj samopouzdanja budi onu podsvesnu zelju da bude primecena. Da li sam napomenula da su cipele nove, jos uvek krute i sa visokom stiklom? Slozicete se da to bas i nije najprijatniji osecaj, posle 8 sati provedenih na poslu.. ali, zene su zene i nema tih novih cipela koje ce spreciti defile..

Ulica u kraju, prometna. Par kafica, radnji sa fast food-om, solarijum, banka, menjacnica, kladionica, maxi. Muska populacija u zavidnom broju. Pomenuta zena zavodljivo hoda tom istom ulicom i bez neke konkretne namere da bude primecena, ali sa podsvesnom zeljom da se to desi. Naravno, kao i svaka zena koja se dotera na neki nacin, kroz par pogleda, uzdaha ili neuspelih pokusaja udvaranja, verifikuje svoje danasnje dobro izdanje.

Zena i dalje zavodljivo hoda. Muska populacija pije kafu i uporno vice u mobilni telefon da je Zvezda i nakon poraza od Partizana ipak najbolji klub na svetu. Muska populacija jede sis cevap, sarajevski cevap i sve ostale cevape na meniju. Jedan muskarac je upravo usao u solarijum. Da, muskarci idu u solarijum. Dvojica su podigla pare u kladionici, ali posto je kurs povoljniji u menjacnici, pare tamo menjaju umesto u banci. U maxi uglavnom dolaze oni fini, ozenjeni cija paznja joj zaista nije preko potrebna.

Zena je zavodljivo prosetala tom relativno prometnom ulicom u kraju i jedini uzdah koji je cula je bio zbog prevelikog zalogaja fast food-a. I ona je prilicno besna uletela kod drugarice u stan, skinula usku suknju i elegantnu kosulju i izula nove, divne, bele cipele. I zapitala se..

“Kako sam izgledala danas?” Drugarica je obasipa komplimentima. “Da li me ova suknja cini debelom?” Drugarica odgovara sa ne. “Da li mi grudi izgledaju malo?” Opet ne. “Pa zasto me onda nijedan nije pogledao?” Drugarica ne zna odgovor. A ne znam ni ja.

Zasto se muskarci vise ne osvrcu za zenama? Ne mislim na ono izvrtanje glave za 180 stepeni, praceno glasnim dobacivanjem, zvizdanjem i neartikulisanim zvucima. Mislim na onaj diskretni susret ocima, blagi osmeh, osvrtanje sa mislju da bi voleo da je taj trenutak trajao dve sekunde duze. Muskarci se vise ne osvrcu za zenama. Ili barem ne za ovom zenom. Ali, definitivno je doslo do neke kosmicke neravnoteze. Cak ni nove bele cipele ne pomazu.